|
Uredba je doneta na osnovu člana 24. stav 5.
Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS”,
broj 38/2001),
I. UVODNA ODREDBA
Član 1.
Ovom uredbom propisuje se metodologija za
utvrđivanje vrednosti kapitala, odnosno imovine
u preduzećima i drugim pravnim licima sa
društvenim ili državnim kapitalom.
Subjekt privatizacije sastavlja računovodstvene
iskaze, na dan procene vrednosti kapitala
top of page
II. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA I IMOVINE ZA
PRIPREMU PROGRAMA PRIVATIZACIJE
Član 2.
Preduzeća i druga pravna lica (u daljem tekstu:
subjekti privatizacije) koja pripremaju program
privatizacije vrše procenu vrednosti kapitala,
odnosno imovine.
Subjekti privatizacije procenom utvrđuju osnovnu
vrednost ukupnog kapitala, odnosno imovine, kao
i donju i gornju granicu raspona vrednosti
ukupnog kapitala, odnosno imovine.
1. Postupak procene vrednosti kapitala
Član 3.
Vrednost kapitala subjekta privatizacije
procenjuje se primenom sledećih metoda:
(1) diskontovanja novčanih tokova (u daljem
tekstu: metod DNT);
(2) metodom likvidacione vrednosti (u daljem
tekstu: metod LV).
1.1. Metod DNT
Član 4.
Pri izradi procene vrednosti ukupnog kapitala
metodom DNT utvrđuju se osnovna DNT vrednost i
donja i gornja granična DNT vrednost.
Član 5.
U okviru izrade procene vrednosti ukupnog
kapitala subjekta privatizacije metodom DNT
projektuje se realan novčani tok nakon
servisiranja dugova i procenjuje vrednost
novčanog toka u rezidualnom periodu.
Novčani tok iz stava 1. ovog člana projektuje se
za period u kome se očekuje njegovo
stabilizovanje, a koji ne može biti kraći od pet
godina.
Vrednost novčanog toka u rezidualnom periodu iz
stava 1. ovog člana utvrđuje se tako što se
stabilizovani neto novčani tok iz poslednje
godine projekcije pomnoži sa koeficijentom
očekivanog rasta neto novčanog toka u
rezidualnom periodu i podeli sa razlikom između
diskontne stope i očekivane stope rasta neto
novčanog toka u rezidualnom periodu.
Sadašnje vrednosti neto novčanih tokova iz
perioda za koje se vrši projekcija kao i
sadašnja vrednost neto novčanog toka u
rezidualnom periodu iz stava 1. ovog člana
utvrđuju se primenom izabrane diskontne stope.
Član 6.
Diskontna stopa predstavlja cenu sopstvenog
kapitala subjekta privatizacije.
Diskontna stopa iz stava 1. ovog člana
obračunava se kao zbir sledeće tri komponente:
1. realne stope prinosa na ulaganja bez rizika;
2. premije za rizik na ulaganje u subjekt
privatizacije;
3. premije za rizik na ulaganje u Saveznu
Republiku Jugoslaviju, odnosno Republiku Srbiju.
Agencija šestomesečno objavljuje stopu prinosa
iz stava 2. tačka 1. i premiju iz stava 2. tačka
3. ovog člana.
Član 7.
Ukupna stopa rizika ulaganja u subjekt
privatizacije utvrđuje se kao zbir pojedinačnih
stopa rizika koje se procenjuju za sledeće
elemente:
1) veličina subjekta;
2) kvalitet organizacije, rukovodstva i kadrova;
3) finansijski položaj;
4) proizvodno-prodajni potencijal;
5) mogućnost pouzdanog predviđanja poslovanja.
Pojedinačni elementi iz stava 1. ovog člana mogu
da generišu stopu rizika od najviše 5 %, s tim
da ukupna stopa rizika ulaganja u subjekt
privatizacije ne može da bude manja od 5%.
Član 8.
Osnovna DNT vrednost iz člana 4. ove uredbe
jednaka je zbiru sadašnjih vrednosti neto
novčanih tokova iz perioda za koji je vršena
projekcija, uvećanom za iznos sadašnje vrednosti
neto novčanog toka u rezidualnom periodu.
Donja granična DNT vrednost ukupnog kapitala iz
člana 4. ove uredbe utvrđuje se povećanjem
diskontne stope za 5 procentnih poena.
Gornja granična DNT vrednost ukupnog kapitala iz
člana 4. ove uredbe utvrđuje se smanjenjem
diskontne stope za 5 procentnih poena.
1.2. Metod LV
Član 9.
Pri izradi procene vrednosti ukupnog kapitala
metodom LV utvrđuje se osnovna likvidaciona
vrednost ukupnog kapitala.
Procena vrednosti iz stava 1. ovog člana vrši se
polazeći od pretpostavke redovne likvidacije
subjekta privatizacije.
Član 10.
Pod redovnom likvidacijom iz člana 9. stav 2.
ove uredbe podrazumeva se prestanak rada
subjekta privatizacije i prodaja njegove imovine
po cenama koje se formiraju u zavisnosti od
uslova na tržištu.
Osnovna vrednost ukupnog kapitala iz člana 9.
stav 1. ove uredbe jednaka je razlici između
likvidacione vrednosti imovine subjekta
privatizacije i vrednosti njegovih obaveza
uvećanih za troškove postupka redovne
likvidacije.
Pod likvidacionom vrednošću imovine iz stava 2.
ovog člana podrazumeva se novčani iznos koji bi
mogao biti ostvaren pojedinačnom prodajom delova
imovine u postupku redovne likvidacije.
2. Zaključak o vrednosti ukupnog kapitala
Član 11.
Zaključak o vrednosti ukupnog kapitala subjekta
privatizacije predstavlja raspon između donje i
gornje granice vrednosti ukupnog kapitala.
Član 12.
Donja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala
subjekta privatizacije predstavlja donju
graničnu DNT vrednost u slučaju da je ova veća
ili jednaka osnovnoj likvidacionoj vrednosti
ukupnog kapitala.
Donja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala
subjekta privatizacije predstavlja osnovnu
likvidacionu vrednost ukupnog kapitala u slučaju
da je ova veća od donje granične DNT vrednosti a
manja od gornje granične DNT vrednosti.
Donja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala
subjekta privatizacije predstavlja 80% osnovne
likvidacione vrednosti ukupnog kapitala u
slučaju da je ova veća ili jednaka gornjoj
graničnoj DNT vrednosti.
Član 13.
Gornju granicu raspona vrednosti ukupnog
kapitala subjekta privatizacije predstavlja
gornja granična DNT vrednost u slučaju da je ova
veća od osnovne likvidacione vrednosti ukupnog
kapitala.
Gornja granica raspona vrednosti ukupnog
kapitala subjekta privatizacije predstavlja 120%
osnovne likvidacione vrednosti ukupnog kapitala
u slučaju da je ova veća ili jednaka gornjoj
graničnoj DNT vrednosti.
3. Usklađivanje ranije izvršenih procena
Član 14.
Subjekt privatizacije koji je izvršio procenu
vrednosti kapitala na osnovu Zakona o svojinskoj
transformaciji (“Sl. glasnik RS” broj 32/97 i
10/01) nije obavezan da vrši ponovnu procenu
vrednosti kapitala.
Subjekt privatizacije iz stava 1. ovog člana
dužan je da izvrši usklađivanje procene
vrednosti za potrebe izrade programa
privatizacije tako što će:
1) korigovati vrednost kapitala za dobitke
odnosno gubitke
2) utvrditi donju i gornju granicu raspona
vrednosti kapitala.
Član 15.
Korigovanje vrednosti kapitala iz člana 14. stav
2. tačka 1. ove uredbe vrši se na sledeći način:
1) subjekti privatizacije koji su uknjižili
vrednost kapitala, u skladu sa izdatim rešenjem
organa nadležnog za kontrolu i verifikaciju
procene vrednosti kapitala, utvrđuju vrednost
kapitala na dan izrade programa privatizacije
tako što ukupnu aktivu umanjuju za iznos gubitka
i iznos ukupnih obaveza (obaveze, dugoročna
rezervisanja i pasivna vremenska razgraničenja);
2) subjekti privatizacije koji nisu uknjižili
vrednost kapitala, u skladu sa izdatim rešenjem
organa nadležnog za kontrolu i verifikaciju
procene vrednosti kapitala, dužni su da vrednost
kapitala iskazanu u rešenju uknjiže i utvrde
vrednost kapitala na dan izrade programa
privatizacije tako što ukupnu aktivu umanjuju za
iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza (obaveze,
dugoročna rezervisanja i pasivna vremenska
razgraničenja);
3) subjekti privatizacije koji su do dana
stupanja na snagu Zakona o privatizaciji (“Sl.
glasnik RS” broj 38/01) dostavili procenu
vrednosti kapitala na kontrolu i verifikaciju
Direkciji za procenu vrednosti kapitala, po
izdavanju rešenja dužni su da postupe u skladu
sa stavom 1. tačka 2. ovog člana.
Član 16.
Subjekti privatizacije iz člana 14. ove uredbe
utvrđuju donju granicu raspona vrednosti
kapitala tako što vrednost kapitala dobijenu na
način utvrđen u članu 14. ove uredbe množe
koeficijentom 0,8.
Subjekti privatizacije iz člana 14. ove uredbe
utvrđuju gornju granicu raspona vrednosti
kapitala tako što vrednost kapitala dobijenu na
način utvrđen u članu 15. ove uredbe množe
koeficijentom 1,2.
Ako Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu:
Agencija) oceni da vrednost kapitala subjekata
privatizacije iz člana 14. stav 1. ove uredbe
značajnije odstupa od vrednosti kapitala koja bi
se mogla ostvariti prodajom na tržištu, Agencija
može izvršiti korekciju procene vrednosti
kapitala.
4. Postupak procene vrednosti imovine
Član 17.
Subjekt privatizacije koji u programu
privatizacije predvidi prodaju imovine obavezno
vrši procenu vrednosti imovine.
Pri izradi procene vrednosti imovine iz stava 1.
ovog člana utvrđuju se osnovna vrednost i donja
i gornja granica raspona vrednosti imovine.
Član 18.
Osnovna vrednost imovine iz člana 17. stav 2.
ove uredbe procenjuje se na osnovu poređenja sa
aktuelnim tržišnim cenama iste ili slične
imovine.
Donja granica vrednosti imovine subjekta
privatizacije iz člana 17. stav 2. predstavlja
80% osnovne vrednosti.
Gornja granica vrednosti imovine subjekta
privatizacije iz člana 17. stav 2. predstavlja
120% osnovne vrednosti..
5. Utvrđivanje početne cene kapitala i
imovine za javni poziv za aukciju
Član 19.
Početne cene kapitala koji se u postupku aukcije
nudi na prodaju utvrđuju se tako što se granice
raspona vrednosti ukupnog kapitala iz člana 2.
stav 2. ove uredbe množe sa procentom kapitala
koji se nudi na prodaju.
Početne cene imovine koja se u postupku aukcije
nudi na prodaju predstavljaju granice raspona
vrednosti imovine iz člana 18. st. 2. i 3.
Član 20.
Ako se javni poziv za aukciju objavljuje u roku
dužem od 30 dana od datuma procene vrednosti
kapitala, odnosno imovine, Agencija vrši
revalorizaciju vrednosti kapitala, odnosno
imovine procenjene u skladu sa ovom uredbom.
Revalorizacija iz stava 1. ovog člana vrši se od
datuma procene vrednosti kapitala, odnosno
imovine do datuma objavljivanja javnog poziva za
aukciju.
Revalorizacija iz stava 1. ovog člana vrši se
primenom mesečnih indeksa rasta cena na malo u
Republici Srbiji, pri čemu se za tekući mesec
koristi indeks rasta cena na malo za prethodni
mesec.
top of page
III. PROCENA VREDNOSTI KAPITALA I IMOVINE KOD
STATUSNIH PROMENA
1. Postupak procene vrednosti kapitala i
imovine
Član 21.
Metodologija za procenu vrednosti kapitala i
imovine propisana ovom uredbom primenjuje se u
postupku utvrđivanja vrednosti kapitala kod
statusnih promena pravnih lica sa društvenim ili
državnim kapitalom.
Metodologija iz stava 1. ovog člana može se
primenjivati i u postupku utvrđivanja vrednosti
kapitala i imovine za osnivanje pravnih lica,
promene osnovnog kapitala (povećanje i
smanjenje).
U slučaju iz stava 1. i stava 2. ovog člana ne
utvrđuje se donja i gornja granica raspona
vrednosti kapitala i imovine.
Član 22.
Procena vrednosti kapitala u slučajevima iz
člana 21. st. 1. i 2. ove uredbe, vrši se
primenom metoda iz člana 3. ove uredbe.
Član 23.
Vrednost ukupnog kapitala predstavlja osnovnu
DNT vrednost iz člana 8. stav 1. ako je veća ili
jednaka osnovnoj likvidacionoj vrednosti iz
člana 10. stav 2.
Vrednost ukupnog kapitala predstavlja osnovnu
likvidacionu vrednost iz člana 10. stav 2. ako
je veća od osnovne DNT vrednosti iz člana 8.
stav 1.
Član 24.
Pravna lica koja vrše statusnu promenu pored
procene vrednosti ukupnog kapitala dužna su da
iskažu i njegovu vlasničku strukturu.
Vlasnička struktura kapitala utvrđuje se na
osnovu:
1) izvoda iz sudskog registra;
2) podataka centralnog registra;
3) knjigovodstvenog stanja;
4) ostale relevantne dokumentacije.
Član 25.
Procena vrednosti imovine u slučajevima iz člana
21. st. 1 i 2. ove uredbe, vrši se primenom
metoda iz člana 18. stav 1.
2. Sastavljanje bilansa stanja nakon statusnih
promena
Član 26.
Nakon izvršene statusne promene sastavlja se
bilans stanja učesnika statusnih promena u
skladu sa propisima koji uređuju sastavljanje
računovodstvenih iskaza.
Član 27.
Ministar nadležan za poslove privatizacije
doneće uputstvo o načinu primene metoda
utvrđenih ovom uredbom i načina iskazivanja
procenjene vrednosti kapitala.
top of page
IV.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 28.
Subjekt privatizacije koji je do dana stupanja
na snagu ove uredbe izvršio procenu vrednosti
kapitala u skladu sa Zakonom o svojinskoj
transformaciji može izvršiti novu procenu
vrednosti kapitala u skladu sa ovom uredbom.
Član 29.
Uputstvo iz člana 27. ove uredbe Ministar
nadležan za poslove privatizacije doneće u roku
od 30 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Član 30.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana
objavljivanja u “Službenom glasniku Republike
Srbije”. |
