|
Kako se sprovodi privatizacija? |
| |
Privatizacija DIV-a u januaru?
Vranje, 11. decembra - Umesto u decembru, tenderska privatizacija Duvanske industrije DIV u Vranju će, najverovatnije, biti obavljena u januaru 2003. godine, izjavio je danas Tanjugu generalni direktor DIV-a Mile Stevanović.
"To je odluka Republičke agencije za privatizaciju, čiji finansijski savetnik prikuplja tendersku dokumentaciju i vrši procenu kapitala", istakao je Stevanović.
Pre četiri godine utvrđeno je da je vrednost kapitala vranjskog DIV-a 50 miliona evra, ali su posle toga usledila nova ulaganja, čime je vrednost fabrike povećana.
"Međutim, prilikom privatizacije ne uzima se u obzir samo procenjena vrednost kapitala, već i tržišna pozicija i perspektive firme, pa će tako biti i s privatizacijom DIV-a", naglasio je Stevanović.
DIV zapošljava 580 radnika i ima oko 3.000 kooperanata koji se bave proizvodnjom duvana.
|
Prodato 167 preduzeća za 292 miliona evra
Za investicije još 275 miliona, a za socijalne programe 56 miliona evra
Beograd, 12. decembar 2002 - Sa jučerašnjim danom u Srbiji je prodato 167 preduzeća, od toga je državnom budžetu pripalo 292,5 miliona evra, za investicije je obezbeđeno još 275,2 miliona evra, a za socijalne programe 56 miliona evra. U prodatim firmama zaposleno je oko 28.000 radnika dok je knjigovodstvena vrednost firmi iznosila 227 miliona evra. Očigledno, prodajom je postignuta za 25 odsto veća cena od knjigovodstvene vrednosti sa kojom se startovalo. To je samo jedan od razloga za zadovoljstvo dosadašnjom privatizacijom, a intenzivniji tempo sledi u idućoj godini.
Ovako je Vladimir Čupić, direktor Agencije za privatizaciju, ocenio dosadašnji tok ovog procesa, na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Analiza stanja pokazuje da je u prošlih godinu i po dana primene Zakona o privatizaciji, na tenderima ponuđeno 19 firmi a prodato deset, dok je na aukcijama ponuđeno 141 preduzeće a prodata je 121 firma. Do kraja godine očekuje se aukcijska ponuda još za prodaju nekoliko desetina firmi.
Kako je najavio direktor Čupić, privatizacija će u 2003. godini obezbediti jaču vezu između lokalne samouprave i svojinske transformacije, a biće otvoreno i nekoliko biroa Agencije za privatizaciju u gradovima u Srbiji kao što su Niš, Kragujevac i Kraljevo.
Nova berzanska prodaja
Komentarišući pojedine pojave iz dosadašnje aukcijske privatizacije, Vladimir Čupić je rekao da u slučaju kada propadne prodaja preduzeća na prvoj aukciji, sledi druga, a ako je i ona neuspela, otvara se treća aukcija. Međutim, na njoj nema prava da se pojavi isti kupac iz prethodne aukcije, ukoliko je učestvovao pa nije uplatio preuzete obaveze. Inače, početna cena i za treću aukciju je ista kao i za prethodnu (drugu) i iznosi deset odsto korigovane knjigovodstvene vrednosti kapitala firme. Ukoliko niko ne pokazuje interesovanje da kupi firmu na aukciji, privatizacija je svakako neizbežna, makar tako što će neko od poverilaca da pokrene stečaj.
U narednoj godini u Agenciji za privatizaciju očekuju ubrzanje ovog procesa ne samo zbog izmenjenih uslova u okviru ubrzane aukcijske prodaje (i tenderske procedure čije se promene očekuju) već zbog otvaranja preduzeća za berzansku prodaju akcija. Kako je objasnio Vladimir Čupić, priprema se pilot projekat koji će startovati u drugoj polovini iduće godine, a po kojem će već privatizovana preduzeća i to ona u kojima je Akcijski fond vlasnik paketa akcija od oko 40 odsto, moći da se prodaju na berzi u nešto drugačijim uslovima nego do sada.
Naime, uz paket državnih akcija koje prodaje Akcijski fond moći će akcije da prodaju i individualni vlasnici iz ranijih privatizacija, a istovremeno će biti emitovane i akcije za dokapitalizaciju preduzeća. Takav metod prodaje zahteva duže pripremanje, objasnio je Čupić, uz angažovanje investicionih banaka, a prodaja, odnosno kupovina akcija može da se obavlja ne samo na berzi već i na šalterima banaka. Strogo regulisana pravila, koja se upravo pripremaju, predviđaće mogućnost da nijedan kupac ne može da poseduje više od deset ili petnaest procenata vlasništva, čime se obezbeđuje široka koncentracija vlasništva u privatizaciji. Osim toga, kako je naglasio Čupić, ovaj način privatizacije uključuje i građane koji su zainteresovani da kupe akcije, čak i za neku skromniju sumu, na primer, za sitnu ušteđevinu.
Izmene zakona
Prema Čupićevim rečima, suština ovog metoda prodaje kapitala preduzeća jeste u tome da se širi potencijalni broj kupaca koji ne moraju da kupuju ceo kontingent akcija, već samo nekoliko. Istovremeno, ovim se obezbeđuje zdrava dokapitalizacija preduzeća. Ali, na ovakav način može se prodati samo kapital dobrih preduzeća, koja već predstavljaju poznatu robnu marku. U narednoj godini od ovakvog metoda prodaje kapitala preduzeća očekuje se priliv od oko 100 miliona dolara. Međutim, zbog obimnosti posla na pripremanju firme za novi metod prodaje, prvi upis akcija može se očekivati u septembru iduće godine. Kako će to praktično izgledati, Čupić je podsetio na prodaju kapitala mađarske naftne kompanije "MOL" koja je tako privatizovana. Reč je, dakle, o specifičnom metodu prodaje velikih sistema.
Objašnjavajući izmene zakona o privatizaciji do kojih bi trebalo da dođe u idućoj godini, Čupić je najavio da će više sredstava biti ostavljeno lokalnoj upravi, obezbediće se i više za investiranje, ali će biti izmenjene i tenderske obaveze kupaca u delu socijalnog programa. Pokazalo se, naime, da su visoki socijalni zahtevi ponekad smetnja za uspešnu prodaju preduzeća.
Tenderi
Posle neuspelih tenderskih prodaja preduzeća, među kojima su i "Mitros" iz Sremske Mitrovice, "Hisar" iz Prokuplja i "Boža Tomić" iz Čačka, do kraja ove godine biće ponovo raspisan tender za aleksinački "Frad". Ova firma nije prodata na prvom tenderu a sada ima pet potencijalnih kupaca, najavio je Siniša Mali, direktor tenderske prodaje u Agenciji za privatizaciju.
Prema njegovim rečima, čim u Skupštini Srbije bude usvojen zakon o duvanu odmah će biti pokrenuta procedura za prodaju fabrika iz ove oblasti. Uspešan tender trebalo bi da bude i za beogradski "Frikom" za koji su se već javila četiri zainteresovana kupca.
Za tendersku prodaju završeni su pregovori i za PKS "Lateks" iz Čačka, koji kupuje firma HLC iz Hamburga, za "Hipol" Odžaci koji kupuje "Pro kemikal" iz Nemačke, dok će fabriku jestivog ulja iz Kruševca kupiti beogradska firma "Polimark".
Kako je objasnio Siniša Mali, kombinat "Južni Banat" kupiće firma "Nic. ko" iz Beograda, čiji je vlasnik Đorđe Nicović. On se javio kao jedini zainteresovani kupac, pri inicijalnoj ponudi za cenu kapitala od jednog dolara, ali su pregovori u toku, pa će se nastojati da se postigne što veća cena, rekao je Mali.
|
|
|
|
|