|
U SRJ niču slovenačke i hrvatske firme, a domaće izbegavaju ta tržišta |
| |
Takse
U SRJ preduzeće se registruje u sudu, a za to je neophodno obezbediti dokument o osnivačkom ulogu i broju i identifikaciji vlasnika, zatim statut buduće firme, a ako je reč o osnivanju predstavništva i zastupništva, to je uređeno uredbama Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Za ovu registraciju je potrebno nekoliko papira od mesta, sedišta, ugovora o zastupstvu, ali se plaća i savezna administrativna taksa od 8.000 dinara. Izmena svake statusne promene u registraciji košta 5.000 dinara.
|
"Mala" su i bojkotuju srpsku robu
Procedura registracije preduzeća u bivšim republikama jednostavna
Beograd, 25. novembar 2002 - Srpska privreda ni dve godine posle oktobarskih promena i delimičnog oslobađanja administrativnih stega, nije se probudila iz dubokog sna. Za izvoz ima malo robe koja može da izdrži konkurenciju na zapadnom tržištu, a na domaćem terenu je pritisnuta konkurencijom inostrane robe jer je liberalizacija uvedena za prilično kratko vreme. Domaća preduzeća su još manje spremna, ali i zainteresovana za otvaranje firmi u inostranstvu, pa čak i u onom, koje se posle raspada zemlje zove Hrvatska i Slovenija.
Zašto hrvatskih i slovenačkih preduzeća u Srbiji ima bar deset puta više nego srpskih u tim dvema državama?
Ako nekom na prvi pogled izgleda da je procedura otvaranja srpskih preduzeća u bivšim republikama komplikovanija nego što su to srpski propisi za njih, vara se, što potvrđuju i oni koji su u praksi prošli taj put. NJih je doduše malo, na prste se mogu nabrojati, ali sasvim je sigurno da zakonska regulativa nije prepreka.
U najvećim srpskim preduzećima kažu da je glavni razlog nezainteresovanosti za ta dva tržišta činjenica da se tamo domaće robe još bojkotuju kao i da su mala, pa je trud skup i izlišan.
Slovenačke i hrvatske privrednike interesuje naše tržište jer je nekoliko puta veće od tamošnjeg, ali njihova vlast i potrošači nerado vide srpske robe i preduzeća u svojoj zemlji, kaže Miodrag Nikolić, potpredsednik Privredne komore Jugoslavije i dodaje da je značajna smetnja i to što hrvatska, iako je potpisan sporazum pre godinu dana i Srbija izdaje poslovne vize na šest meseci za neograničen broj ulazaka, Hrvatska to još nije započela.
Uprkos tome što je u Srbiji procedura otvaranja preduzeća i predstavništava duža, skuplja, pa time i komplikovanija, njih su otvorili od slovenačkog "Gorenja" i "Merkatora" do hrvatskog "Zvečeva", "Podravke", "Varteksa", "Lure", "Lede", "Gavrilovića", "Badela" i drugih. Od srpskih preduzeća u hrvatskoj firmu ima "Simpo", a za nekoliko meseci nju će u Rijeci otvoriti i "Mona". Nije isključeno da je to učinilo još neko domaće preduzeće, ali je teško to otkriti, ravno je traženju igle u plastu sena jer zvaničnih podataka nema.
Grujica Đukanović, direktor za spoljnu trgovinu u "Simpu", kaže da je ovo proizvodno-trgovačko preduzeće otvorilo firmu u Hrvatskoj prošle godine.
- Zakonska procedura za registraciju preduzeća je jednostavna. "Simpo" je otvorio preduzeće za kratko vreme, samo za nekoliko dana, sve se obavlja kod notara, odnosno advokata. Minimalni osnivački ulog za trgovinsko preduzeće je 2.500 evra.
Poslove u toj firmi će voditi hrvatski državljanin, pa viza nije veliki problem - kaže Đukanović i dodaje da će, tokom ove godine "Simpo" u Hrvatsku izvesti za oko milion evra, a uvesti sirovina za oko 100.000 evra. Ovo je, najverovatnije, jedini primer domaćeg preduzeća koje je više izvezlo nego uvezlo iz Hrvatske što potvrđuje i ukupna robna razmena. Hrvatska je u prošloj godini plasirala robe na srpsko tržište u vrednosti 136 miliona dolara, a Srbija na hrvatsko za 33 miliona dolara.
|
|
|
|
|