|
Dan poslovnih razgovora o trgovini i investicijama |
Prvi kontakt za buduće poslove
Susret domaćih i stranih preduzeća o mogućnostima poslovne saradnje
Beograd, 13. novembar 2002 - Državni zvaničnici i lovci na novinske pikanterije sa srpske političke scene, proteklih godina najčešći gosti najelitnijeg beogradskog hotela, definitivno se povlače pred ovdašnjem svetu radije viđenom klijentelom - predstavnicima međunarodnog biznisa. Posle prošlonedeljnog gostovanja američkih investitora, Kristalna dvorana "Hajat ridžensi" juče je bila mesto direktnih kontakata i razgovora predstavnika domaćih firmi sa potencijalnim partnerima iz inostranstva.
Dan individualnih razgovora o trgovini i investicijama (Business and Investment Matchmaking Day) u organizaciji grčke kancelarije britansko-holandske kompanije INV Business Net Work i Privredne komore Jugoslavije, uz zvaničnu podršku republičke Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, okupio je oko 70 domaćih preduzeća i dvadesetak stranih kompanija (najviše grčkih), iz raznih oblasti - od građevinarstva, proizvodnje hrane, IT sektora, tekstilne i metalske industrije, trgovine, bankarstva do marketinga.
Istraživanje tržišta
Bila je to prilika da se u četrdesetpetominutnom razgovoru, koliko je rezervisano za svaki pojedinačni susret, jedni drugima predstave, razmene kontakt adrese i osnovne informacije o planovima, konkretnim projektima i mogućnostima za proširenje tržišta, zajednička ulaganja, privatizaciju, strateško partnerstvo... I, naravno, za dogovore o novim susretima iz kojih će se, uverena je Jadranka Zenić-Zeljković, iz Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKJ, izroditi i konkretni poslovi.
To je, po rečima Pitera Mičela Helmana, i cilj INV poslovne mreže, glavnog organizatora ovog skupa, inače poslovne i investicione mreže koja okuplja industrijalce, bankare, finansijere, vlasnike kapitala i eksperte iz Evrope i Severne Amerike, fokusirane ovoga puta na investiranje u jugoističnoj Evropi.
Da istraže mogućnosti za razne oblike poslovne saradnje, pre svega za investiranje na srpskom tržištu, u ulozi učesnika skupa, sem u Beogradu već prisutnih predstavnika Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, ovoga puta pojavila su se i grčki bankari - predstavnici Nacionalne i Komercijalne banke (većinski vlasnik domaće Kapital banke), Novus Fajnans, Altek, Lav digital, Coca-Coka Helenik, Titan cementa (kupac kosjerićke cementare), ali i Hrvatskog penzionog investicionog fonda.
Posebno je zapaženo prisustvo i interesovanje investicionog fonda Di-Bi-Dži Istočna Evropa sa sedištem u Mađarskoj, čiji su akcionari inače EBRD, Dojče banka i "Micubiši". Ova investiciona grupa u proteklom periodu usmerena na zemlje višegradske četvorke, po rečima Bele Lendvej Lintera, investicionog menadžera, svoju pažnju je sada usmerila ka jugu.
- Ovde smo da bismo gradili dugoročne odnose sa predstavnicima srpskih firmi, ali smo zainteresovani i za saradnju sa drugim investitorima kao što su Soroš, Salford ili grčke banke i spremni smo da sa njima zajednički uđemo na ovdašnje investiciono tržište.
Mada su pojedinačne investicije Di-Bi-Džija i to u kompanije sa prihodom većim od pet miliona evra, teške od tri do 10 miliona evra, Linter je, prema sopstvenim rečima, impresioniran preduzetničkom energijom predstavnika srpskih malih firmi sa kojima se susreo.
Nešto konkretniji bio je Brajan Vordrop, partner u Di-Bi-DŽiju, koji je kao potencijalne partnere označio srpske firme sa prepoznatljivom robnom markom, zatim preduzeća u oblasti farmacije i proizvodnje medicinske opreme i preparata i proizvođače autodelova. U narednih tri do pet godina, veruje, na ovdašnjem tržištu doći će do velikog pomaka i rasta, ubrzanja ekonomskih aktivnosti, što će biti dodatni podsticaj za strane investitore.
Zainteresovani i Hrvati
Za ulazak na jugoslovensko tržište zainteresovan je i Hrvatski penzioni investicioni fond i to, recimo, kupovinom državnih obveznica. Uz priznanje za dosadašnje rezultate ovdašnjih ekonomskih vlasti na stvaranju povoljne klime za investitore, portfolio menadžer ovog fonda Antonio Pehar, veliku prednost Srbije kao investicione lokacije vidi u njenom položaju centra buduće zone slobodne trgovine jugoistočne Evrope sa 55 miliona potrošača. Otuda i spremnost ovog Fonda da na ovo još neosvojeno tržište uđe sa svežim novcem. Pri tome kao najprivlačniji teren za ulaganje markira bankarski i osiguravajući sektor, trgovinu, hemijsku i prehrambenu industriju.
"Mečmejking dej", korisnom i za naše prilike novom formom ostvarivanja prvih poslovnih kontakata sa više potencijalnih partnera, na jednom mestu i u jednom danu, ocenili su i domaći privrednici. Jer, sve je u prvom kontaktu, kaže Bojan Jovanović, arhitekta beogradske firme "Habitas", koja se bavi inženjeringom i veletrgovinom građevinskim materijalom. Otkriva nam i malu tajnu: sa grčkom građevinsko- investicionom kompanijom obavio je prve razgovore o budućem, nada se zajedničkom, projektu izgradnje dva stambena objekta u Beogradu.
Beogradski "Medikal sistem" ima mnogo toga što mnoge domaće firme nemaju - tražene proizvode, kao što su, recimo, parni sterilizatori i inkubatori, sve potrebne i tražene sertifikate za kvalitet, ali i potrebu za strateškim partnerstvom i pomoći u distribuciji robe.
- Ne bismo da uzimamo kredite, ali bi nam partnerstvo sa recimo Di-Bi-Džijem, "Novusom" ili Kapital bankom, sa kojima smo razgovarali, pomoglo da snažnije izađemo na strana tržišta - kaže direktor Minja Tomašević. Posle prvih uspostavljenih kontakata, konkretnije dogovore očekuje već u narednim nedeljama.
|
Source: Politika, By V. Jeličić i M. Lakić |
|
|