Živi se uz pomoć kredita
Beograd, 07. novembar 2002 - Iako su plate u ovoj godini rasle brže nego što je povećavana proizvodnja, kupovna moć se još nije toliko popravila da bi dobila prelaznu ocenu, smatra Saša Đogović, saradnik u Institutu za istraživanje tržišta.
Prosečne plate u Srbiji su jedino veće od rumunskih, od zemalja iz okruženja. Slovenačke septembarske plate su veće od srpskih za 3,94 puta, hrvatske za 3,18, bosansko-hercegovačke za 1,53, u Republici Srpskoj primaju 1,09 puta više, u Mađarskoj 1,41, a u Makedoniji 1,18 puta više. Srpske plate premašuju jedino rumunske za 27 odsto, kažu u IZIT-u.
Za pokriće minimuma egzistencije tročlanog domaćinstva (to je prosečan broj članova porodice u Srbiji) koje se greje daljinskim sistemom, u septembru je trebalo izdvojiti 1,12 prosečnih neto zarada ili 1,44 prosečne penzije.
Penzioneri su bili u povoljnijem položaju zato što su dobili vanrednu isplatu. Đogović smatra da postoji mogućnost da vlada do kraja godine ostvari obećani cilj, a to je da prosečna plata pokrije troškove minimalne egzistencije, ali se na zadovoljavanje drugih potreba, kao što su kupovina nameštaja ili trošenje na kulturne sadržaje, još mora pričekati. I dalje se živi zahvaljujući kreditima, pre svega potrošačkim i zaduživanju, kaže Đogović.
U septembru su porasle neizmirene obaveze preduzeća za 2,9 milijardi dinara, što dodatno otežava kupovinu sirovina i repromaterijala. U ovom mesecu su smanjeni i bruto prihodi budžeta i fondova, pa su pozajmice kod NBJ povećane, a devizne rezerve smanjene zbog vraćanja pristiglih dugova prema inostranstvu i pokrivanja spoljno-trgovinskog deficita.
|