Beograd, 28. oktobar 2002. godine - U periodu januar-septembar ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, ostvaren je porast industrijske proizvodnje za 1,3 odsto, realan rast bruto društvenog proizvoda je oko tri odsto, dok se za narednu godinu očekuje rast od oko četiri odsto, što je zadovoljavajući učinak, rečeno je na konferenciji za novinare Republičkog zavoda za razvoj.
Direktor Republičkog zavoda za razvoj Edvard Jakopin rekao je da su ovi rezultati veoma pozitivni, pogotovo ako uzmemo u obzir loše rezultate proizvodnje u prva četiri meseca ove godine.
U poslednjem periodu došlo je do značajnog smanjenja gubitaka i porasta profita, kazao je zamenik ministra za privredu i privatizaciju Mirko Cvetković. To znači da je proizvodnja, makar ostvarena i sa nultim rastom, zapravo rezultat restrukturiranja, pošto je sada mnogo veća proizvodnja koja dolazi iz preduzeća koja pozitivno posluju, nego proizvodnja gubitaških preduzeća, što ukupno čini rezultat restrukturiranja pozitivnim.
"Istina je da je u našoj privredi još uvek suma gubitaka skoro dva puta veća od sume proizvodnje. Zbog toga niko ne može da bude zadovoljan zbog stanja u kome se nalazi naša privreda, ali to nije pitanje. Pitanje je da li je danas manje loše nego što je bilo juče i da li je lošije nego što će biti sutra", rekao je Cvetković.
Vlada Srbije započela je ubrzanu aukcijsku privatizaciju u drugoj polovini ove godine. Do danas na aukciji su prodata 53 preduzeća, od čega 22 tokom poslednjih mesec dana. Za naredni mesec predviđena je aukcijska privatizacija 40 preduzeća, za koja su već upućeni javni pozivi. U sledećem mesecu taj broj će preći 150.
"Mi smo pravili računicu koliko bi preduzeća trebalo mesečno privatizovati, kako bi se aukcijska privatizacija završila u periodu od 3 do 4 godine, kao što predviđa zakon. Taj broj se kreće oko 70 preduzeća mesečno", rekao je Cvetković. "Organizacione promene i promene propisa omogućili su da se kapaciteti Agencije (za privatizaciju) podignu značajno iznad tog broja, što će omogućiti da se privatizacija završi bar u predviđenom roku, ako ne i pre roka".
Cvetković je rekao da je dokumentacija o nekretninama i dalje jedan od glavnih problema u privatizaciji, pošto je uknjiženo manje od 20 odsto nekretnina, zbog čega je i pokrenuta akcija Ministarstva za urbanizam i građevine, koja bi trebalo da otkloni ovaj problem. Do danas privatizacione programe predalo je oko 600 malih i srednjih preduzeća. Od oko 3.900 malih preduzeća u Srbiji, oko 1.400 bi trebalo da bude privatizovano, dok će se ostala preduzeća ugasiti.
Cvetković je najavio promene nekih odredbi Zakona o privatizaciji, Zakona o preduzećima, kao i donošenje novog Zakona o stečaju, koji je neophodan pošto postoje preduzeća koja neće moći da budu privatizovana primenom Zakona o privatizaciji, zbog veoma teške situacije u kojoj se nalaze i zbog toga što niko ne želi da ih kupi.
"Novi stečajni zakon štitiće dužnika, a ne poverioce, njime se uprošćava i vremenski ograničava stečajna procedura. Predlog novog zakona već je završen, ali pošto je ova oblast i dalje u ingerenciji savezne države, potrebno je sačekati konačno redefinisanje odnosa između Srbije i Crne Gore i spuštanje nadležnosti na nivo republika", rekao je Cvetković.
Postojeći Zakon o privatizaciji biće izmenjen, ali neće se menjati odabrani koncept privatizacije, a izmene i dopune će biti više tehničkog karaktera, što bi trebalo da olakša proces privatizacije.
|