Najviše za penzije
Očekuje se društveni proizvod od 15 milijardi, a inflacija od svega devet odsto
BEOGRAD, 25. oktobar 2002 - Očekujući da će u 2003. godini bruto društveni proizvod porasti na 15,1 milijardu dinara, a inflacija biti svedena na jednocifrenih devet odsto - republička vlada je procenila da je u narednoj godini za budžetsku javnu potrošnju moguće potrošiti maksimalno 260-270 milijardi dinara.
U ovako projektovanom budžetu za 2003. godinu najveći deo, po rečima premijera Zorana Đinđića na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, namenjen je razduživanju i izmirivanju zakonskih obaveza. Oko 55 do 60 milijardi dinara planirano je kao budžetski doprinos redovnoj isplati penzija, a još oko 35 milijardi vraćanju stare devizne štednje, zajma za privredni preporod Srbije i stranih dugova.
Za isplatu socijalnih davanja, kao što su dečji dodaci, pomoć i slično, biće potrebno 30 milijardi dinara. Pošto su ova prava, po rečima premijera, minimalna, vlada je procenila da tu nema prostora za uštedu.
Plate iz budžeta, iako su svojim rastom zavredele negodovanje ljudi iz MMF-a, a i ovde su najčešće predmet (neugodnih) razgovora, porašće sigurno koliko je projektovan ukupan rast (4-5 odsto) i inflacija (9 odsto).
O traženom povećanju plata za 10-15, ili čak 40 odsto, u ovim delatnostima ne može biti ni govora! - rekao je Đinđić.
On je to ilustrovao podatkom da je decembarski ukupan platni fond za ljude koji se plaćaju iz budžeta 5,4 milijarde, što je 60-ak milijardi za godinu dana. Samo za povećanje zarada od, recimo, 10 odsto - za te namene bi trebalo izdvojiti dodatnih 6-7 milijardi dinara.
Iako je uveren da je ulaganje u zdravstvo, školstvo i slične delatnosti zapravo ulaganje u razvoj - premijer je objasnio da ove dodatne pare nije moguće izdvojiti. Posebno ako se, kako je, po njemu, urađeno, budžet planira ne kao spisak želja, već kao ono što je moguće potrošiti iz realno zarađenog društvenog proizvoda.
Prostor za eventualno uvećanje plata u ovim delatnostima može se tražiti u njihovoj racionalizaciji, eliminisanju zaposlenih koji su nepotrebni, kao i zloupotreba...
Materijalni troškovi države planirani su na 20 milijardi dinara. Povodom njih je premijer izneo utisak da oni koji troše iz budžeta "nemaju osećaj za štednju" i da se "još komotno ponašamo". Zato je, po njemu, osnovana posebna radna grupa da prouči mogućnosti uštede u ovim troškovima.
Još pet milijardi namenjeno je subvencijama u zdravstvu, kao i 35 milijardi dinara za ŽTP, i to uglavnom za plate 35.000 zaposlenih u ovom preduzeću.
- Kada se sve sabere od 270 ostaje još 50 milijardi dinara za sve drugo što bi vlada htela da uradi... - rekao je premijer.
U tom "drugom", po Đinđićevim rečima, vladi je jedan od glavnih zadataka za iduću godinu konzistentna i jasnija podrška izvoznicima. U tome će se preispitivati i koliko je kurs prepreka boljim izvoznim rezultatima, a koliko "alibi" za preskupu i neracionalnu proizvodnju.
Radi se, rekao je premijer, analiza efekata vrednosti evra od 70 dinara i o tome, kao i o neophodnoj kreditnoj podršci, izvozu, razgovaraće se cele iduće godine. Otud nema mogućnosti da se neko probudi i sazna da je dinar preko noći devalvirao, rekao je Đinđić.
Jedna od stvari koje vlada namerava da uradi je, po rečima premijera, da uspostavi fond za kreditiranje studenata koji polože prijemni, a zbog materijalnog stanja ne mogu da podnesu visoke cene na fakultetima. Bili bi to krediti koji bi omogućili da se od njih živi i studira, a vraćali bi se posle zapošljavanja, objasnio je Đinđić.
Savezna država po povelji
U projektovanom republičkom budžetu još nisu predviđena sredstva za buduću saveznu državu, odgovorio je premijer Đinđić.
Iako na saveznom nivou, po rečima premijera, ne samo da traju aktivnosti da se potroši sve što postoji, već se za iduću godinu projektuju izdaci kao da se ništa neće promeniti - iz Srbije će se finansirati samo država kakva je predviđena poveljom. Crna Gora je, dodao je još Đinđić, sama najavila da će iduće godine izdvojiti 50 miliona evra za novu saveznu državu, a koliki će biti udeo Srbije znaće se kada se završi analiza poslova koje bi trebalo da obavlja nova država.
U novom ustrojstvu savezne države, Srbija će preuzeti prihode od carine, koji su ove godine bili veći od planiranih. Tako će podmiriti deo troška za saveznu državu, a finansiraće i vojsku, ali će onda imati pravo i da je kontroliše, odgovorio je premijer na više pitanja vezanih za buduću saveznu državu.
Milijardu evra od privatizacije
Za razliku od 2000. godine, kada je u Srbiju stiglo 160 miliona dolara stranih investicija, i ove, kada je to 500 miliona dolara, iduće godine, po rečima premijera, planirano je milijardu evra samo od privatizacije.
Investitori u već privatizovanim preduzećima obećali su ulaganje 100 miliona dolara u idućoj godini. U planu je privatizacija oko 1.000 preduzeća, među kojima i nekoliko velikih, kao što su duvanska industrija, državni deo Mobtela, Petrohemija...
- Da svaki kupac uloži samo po dva miliona dolara, bilo bi do dve milijarde evra direktnih stranih investicija - rekao je Đinđić.
Ubrzani povratak u 1989. godinu
- Mi smo neka vrsta ekonomskog izuzetka, jedina zemlja koja u prvim godinama tranzicije nije imala pad. Poredeći sa 1989. godinom, koja je bila naša najbolja godina - kada je društveni proizvod bio 30 milijardi dolara - mi smo 2000. godine imali društveni proizvod od 7,7 milijardi, 2001. popeli smo ga na 10 milijardi, ove godine očekujemo 12,2 milijarde, a iduće 15 milijardi dolara. Zbog našeg ranijeg iskustva u tržišnoj privredi, mislim da su realna očekivanja da naš rast bude i po desetak procenata godišnje i da se za svega dve-tri godine vratimo tamo gde smo bili te najbolje godine - rekao je Đinđić.
|