|
Lista 300 najvećih preduzeća u Srbiji i 50 najvećih u Crnoj Gori |
Giganti na staklenim nogama
Među prvih deset su preduzeća za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, nafte i derivata...
BEOGRAD, 21. oktobar 2002 - Deset najvećih preduzeća u Srbiji u 2001. godini rangiranih po ukupnom prihodu su: NIS - Novi Sad, Elektroprivreda Srbije, Telekom Srbija, ŽTP, TE "Nikola Tesla" - Obrenovac, Beopetrol, JAT, Kolubara - Lazarevac, Delta Holding i "Srbija" mobilne telekomunikacije. Ove firme, u ukupnom prihodu tri stotine najvećih preduzeća u Srbiji, učestvuju sa 38,1 odsto, a u privredi Srbije sa 18,5 odsto. Njihov kapital, u odnosu na kapital tri stotine najvećih, učestvuje sa 33,3 odsto, dok je u odnosu na kapital privrede Srbije - 20,1 odsto.
Osnovne karakteristike najvećih preduzeća i u Srbiji i u Crnoj Gori u 2001. godini nisu znatnije promenjene u odnosu na 2000. godinu. Posmatrano po delatnostima, u vrhu najvećih su firme za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, proizvodnju i promet nafte i derivata nafte, železničkog, PTT i vazdušnog saobraćaja, kao i metalurgije, kaže ekonomista Tomislav Dumezić, komentarišući listu 300 najvećih preduzeća u Srbiji i 50 najvećih firmi u Crnoj Gori, upravo objavljenu u posebnom izdanju časopisa "Ekonomist".
Tržište - jedini pravi kriterijum
Posmatrano po obliku svojine, napominje Dumezić, još su najveća preduzeća u državnoj, društvenoj i mešovitoj svojini, što se objašnjava nesprovođenjem strukturnih promena velikih sistema i neizmenjenim vlasničkim oblikom. Istovremeno, napominje on, bez obzira na veliki broj pravnih subjekata koji su sačinili i dostavili godišnji obračun za 2001. godinu - više od 60 hiljada u Srbiji - u 300 najvećih firmi, odnosno 0,5 odsto od ukupnog broja preduzeća koncentrisan je najveći deo kapitala privrede Srbije, kao i ostvarenog ukupnog prihoda.
Učešće 300 najvećih rangiranih po ukupnom prihodu u kapitalu privrede Srbije je 70,3 odsto, u ukupnom prihodu - 40,5 odsto i u broju zaposlenih - 32,7 odsto. Rangirane po kapitalu, pomenute firme, učestvuju u kapitalu sa - 60,4 odsto, u ukupnom prihodu sa 48,7 odsto i u broju zaposlenih u odnosu na privredu Srbije sa 33,5 odsto.
Dumezić podseća da su razlike u učešću najvećih po kapitalu i po ukupnom prihodu u privredi Srbije posledica prirode delatnosti, efikasnosti poslovanja, ali i odnosa u cenama. Naime, veli on, i pored postepenog ispravljanja dispariteta ovih cena, koje je u toku, depresivne cene, posebno električne energije i železničkog saobraćaja uticale su na manje učešće najvećih firmi u ostvarenom ukupnom prihodu u odnosu na njihovo učešće u kapitalu privrede.
Rang lista 300 najvećih pokazuje i znatno smanjenu koncentraciju prihoda i kapitala u privredi Srbije u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu, što govori o relativno boljem poslovanju manjih preduzeća. Može se zapaziti i da je učešće deset najvećih preduzeća u Srbiji po ukupnom prihodu manje nego 2000. godine i u odnosu na 300 najvećih i u odnosu na privredu uopšte. Isti je slučaj i sa kapitalom. Karakteristično je, upozorava Dumezić, da su sa liste deset najvećih "izbrisani" Sartid, JP "Srbija" PTT - Beograd, "Đerdap" - Kladovo i Srbijašume, kao i da se na rang-listi 2001. godine plasirala i jedna privatna firma - Delta holding, što ranije nije bio slučaj.
Ukoliko se, međutim, firme rangiraju po vrednosti kapitala, što je uobičajeno u razvijenim zemljama, a kod nas je prvi put primenjeno u ediciji "Ekonomista", kaže Tomislav Dumezić, dobijamo sledeći redosled preduzeća: ŽTP "Beograd", Telekom Srbija, "Đerdap", JP "Srbija" PTT, TE "Nikola Tesla", Srbijašume, Elektrovojvodina, NIS, Radiotelevizija Srbije i TE "Kostolac".
Dumezić ističe da pomenuti kriterijum, primenjen na naše firme ima svoje manjkavosti. Osnovni je nedostatak, kaže on, što vrednost kapitala velikog broja preduzeća nije realna. Izostaje tržišna verifikacija vrednosti, što je zapravo jedini i pravi kriterijum.
Država loš menadžer
Dumezić napominje i da je privreda Srbije 2001. godine, u poređenju sa 2000. godinom, načinila veliki napredak sudeći po konačnom poslovnom rezultatu (dobitku, odnosno gubitku). Dobit je, naime, povećana sa 15,6 milijardi, koliko je iznosila u 2000. godini, na 30,3 milijarde dinara ili za 94 odsto. Gubitak je, istovremeno smanjen sa 302 milijarde na 103 milijarde dinara ili za skoro dve trećine.
U pomenutom periodu, međutim, ukupan prihod smanjen je sa 1.770 milijardi na 1.724 milijarde dinara, dok je poslovni prihod povećan za 75 odsto.
U toku čitave 2001. godine u svim privatnim firmama broj zaposlenih povećan je za samo 20 hiljada lica, dok se broj zaposlenih u preduzećima u društvenoj svojini smanjio sa 657 na 571 hiljadu. Dumezić ističe i razlike u uspešnosti poslovanja firmi u privatnoj svojini u odnosu na društvena i državna preduzeća. Uglavnom mala i srednja preduzeća imaju najmanje učešće u kapitalu i gubitku privrede Srbije, a znatno veće u ukupnom prihodu, broju zaposlenih i ostvarenom dobitku.
Privatna preduzeća učestvuju u stalnoj imovini (uglavnom osnovna sredstva) samo sa 7,6 odsto, a u obrtnoj čak sa 27,4 odsto, što svedoči da su ona racionalnije organizovana, ali i da su malo zastupljena u kapitalno intenzivnim delatnostima.
Govoreći o sudbini takozvanih giganata, Dumezić ukazuje da od deset prvoplasiranih na listi najvećih preduzeća prema visini kapitala i u jednoj i u drugoj republici čak sedam nije ostvarilo nikakvu dobit. Reč je dakle o gigantima na staklenim nogama. I kada se preduzeća poređaju po visini ukupnog prihoda, među prvih deset u Srbiji čak polovina je poslovala sa nultom dobiti. Kolovođa ove grupe NIS, ostvarila je, primera radi prihod od oko 168 miliona dinara, ali bez veće vajde - jer dobiti nije bilo.
Prvo preduzeće koje je profitabilno poslovalo u Srbiji Delta holding, prema visini kapitala nalazi se tek na 122. mestu, ali i među prvih deset prema ukupnom prihodu. Činjenica da su veliki sistemi i javna preduzeća najveći gubitaši i dužnici jugoslovenske privrede, aktuelizuje pitanje, kaže Dumezić, kakva je uopšte vajda od kapitala koji imaju, i da li ona zaista vrede koliko to pokazuju poslovne knjige?
Dumezić smatra i da se država u prethodnom periodu mnogo puta pokazala kao izuzetno loš menadžer i vlasnik i ilustruje to podacima po kojima gotovo trećina ukupnog gubitka privrede, većinom nasleđenih od socijalističkih vlasti, pripada državnim preduzećima.
Najveći u Crnoj Gori
Mereno po visini ukupnog prihoda prvih deset firmi u Crnoj Gori, sa liste pedeset najvećih su: Kombinat aluminijuma - Podgorica, JP "Elektroprivreda" - Nikšić, "Jugopetrol" - Kotor, "Telekom Crne Gore" - Podgorica, "Promonte GSM mobilna telefonija" - Podgorica, Železara "Nikšić", "Trebjesa" pivara - Nikšić, AD Rudnici boksita - Nikšić, Rudnik uglja Pljevlja, Agrokombinat "13. jul - Plantaže" - Podgorica.
Među prvih deset crnogorskih firmi, po visini kapitala, na listi 50 najvećih su: JP "Elektroprivreda", "Crnagorašume", "Telekom Crne Gore" Javno železničko transportno preduzeće, JP "Luka Bar", "Budvanska rivijera". "Jugopetrol", HK "Agrokombinat" 13. jul - Plantaže", železara "Nikšić" HK i HTP "Ulcinjska rivijera".
|
Source: Politika, Anđelka Čubrilo-Kosovac |
|
|