|
Guverner NBJ Mlađan Dinkić o rezultatima monetarne reforme |
| |
Krediti se naplaćuju
U prvom polugodištu, poslovne banke su odobrile 262 miliona evra kratkoročnih kredita, od čega 13 odsto stanovništvu, ostalo privredi. Preko tržišta kapitala plasirano je još 117 miliona evra, a ono što je posebno dobro jeste porast naplativosti ovih kredita- sa 10 do 15 odsto, koliko je to bilo devedesetih, sada se naplaćuje 83 odsto kredita. Pri tome, krediti su odobravani u velikoj meri privatnim preduzećima, a javna preduzeća ih skoro više i ne dobijaju. Mada su kamatne stope za godinu ipo dana smanjene tri puta, sa prosečnim iznosom od 1,5 odsto mesečno, one su još uvek visoke, smatra guverner, koji najavljuje od 1. oktobra novi propis prema kojem će banke morati da iskazuju jedinstvenu kamatu, u koju su uračunati svi troškovi.
|
| |
Odabrane Vojvođanska i Komercijalna
Najavljujući za kraj 2003. godine reformu bankarskog sistema, Dinkić je rekao da će se do kraja ovog meseca usvojiti procedura po kojoj će država prodavati svoje akcije u bankama koje će se privatizovati. Pri tome je usvojeno opredeljenje da dve banke ostanu u većinskom domaćem vlasništvu- Vojvođanska i Komercijalna banka- i država neće dozvoliti kupovinu većeg paketa njenih akcija u ovim bankama od 20 odsto. Na menadžmentu ovih dobrih banaka je da se bori sa konkurencijom i za klijente, objasnio je Dinkić najavljujući istovremeno da će austrijska Hipo alpe adrija banka kupiti većinski paket domaće Depozitno kreditne banke, i da je u toku proces kupovine 80 odsto kapitala Kapital banke od Komercijalne banke Grčke.
|
Devizne rezerve povećane 5,8 puta
Za godinu i po dana, devizna štednja veća 35, a dinarska pet puta
BEOGRAD 26. septembar 2002 - Septembarska inflacija će iznositi između 0,9 i 1 odsto, a ukoliko mesečni rast cena bude poput onog iz prvog polugodišta, inflacija će u 2002. iznositi najviše 13 odsto, što je ujedno i najniži godišnji rast u poslednjih dvanaest godina.
I to potvrđuje ispravnost vođene monetarne politike, čiji je rezultat da je novčana masa u poslednje dve godine realno porasla četiri puta, pošto se novčane transakcije sve više obavljaju u dinarima, dok su devizne rezerve zemlje, sa sadašnjim iznosom od 2,1 milijarde dolara, istovremeno povećane za 5,8 puta.
Pri tome je centralna banka vratila poslovnim bankama 150 miliona dolara koje im je zarobila prethodna monetarna vlast, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za štampu guverner NBJ Mlađan Dinkić, sumirajući rad centralne banke, koja će uskoro biti preimenovana u Narodnu banku Srbije.
I pored izvršene liberalizacije deviznog tržišta, dinar je za dve godine, u odnosu na evro, nominalno depresirao za 3,8 odsto (realno mu je vrednost povećana), a primedbe da je kurs domaće valute precenjen i štetan po izvoz, guverner je opovrgao podacima o rastu srpskog izvoza u prvih osam ovogodišnjih meseci za 20 odsto, umesto planiranih 12,3 odsto za ovu godinu.
Tome treba još dodati u izvoz neuknjiženi devizni priliv od prodaje srpske robe na Kosovu i u Crnoj Gori, što je samo u ovoj godini donelo 250 miliona dolara u deviznu kasu. Pravi podsticaj izvoz će dobiti kroz novi Fond za osiguranje izvoznih i uvoznih poslova, koji će početi da radi čim se u parlamentu ratifikuje ugovor sa Svetskom bankom koja je obezbedila deo početnog kapitala, a potencijal ove institucije biće 180 miliona dolara finansiranja izvoza i osiguranje poslova od 900 miliona dolara, ističe guverner.
U prvom polugodištu, inače, ostvaren je suficit u platnom bilansu zemlje od 883 miliona dolara, što znači da je ona sposobna za sva plaćanja prema inostranstvu.
Uz to, Dinkić predočava da će devizne rezerve dalje rasti i po drugim osnovama, pošto se za nekoliko dana očekuje da se uspešno okončaju pregovori koje vode Labus, Svilanović i on o odmrzavanju naših deviza u SAD. Reč je o 225 miliona dolara centralne banke bivše Jugoslavije, od čega NBJ pripada 85 miliona dolara. Pošto to urade Amerikanci, i evropske zemlje će učiniti isto, prognozira Dinkić precizirajući da će se od tamo zamrznutih 180 miliona dolara u deviznu kasu NBJ sliti 68 miliona, a uz rezerve u zlatu koje su još na ledu, sveukupno reč je odmrzavanju 186 miliona dolara naših deviza.
U inostranstvu se doduše nalaze i uzurpirana sredstva domaćih banaka i preduzeća, o čijoj visini NBJ nema podatke, čije će oslobađanje ići drugim tokom, verovatno i uz sudske sporove, objašnjava Dinkić. Jugoslovenski deo u potraživanjima od Rusije težak je 490 miliona dolara, ali pošto je reč o klirinškim dolarima, pitanje je kako će se to na kraju obračunati.
|
|
|
|
|