|
U pripremi Nacrt poreskih olakšica za građane i preduzeća |
| |
Olakšice investitorima
Ovom poreskom reformom predviđene su još dve izmene sa ciljem da se podstaknu velike investicije i investicije u regionu koje su od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Velike firme će biti oslobođene poreza deset godina ako ulože u proizvodnju deset miliona evra i uposle najmanje 100 ljudi. Ova mera će se primenjivati i tokom privatizacije i već je, kaže Stojkov, bila dovoljno primamljiva za jednog inostranog investitora da se predomisli i svoje ulaganje umesto u Rumuniju, usmeri u Srbiju. Slične olakšice će, najverovatnije biti predviđene i za neke opštine kao što su Bor, Majdanpek, s tim što će visina iznosa koji se investira biti značajno niža, verovatno oko 100.000 evra, a i broj novozaposlenih je daleko manji.
|
| |
Broj za obveznika
Sledeće nedelje će započeti kampanja Republičke uprave javnih prihoda koja bi trebalo da edukuje poslodavce, s obzirom da se predviđa uvođenje jedinstvenog identifikacionog broja za svakog poreskog obveznika. Ove godine broj bi trebalo da dobiju samo firme, odnosno poslovne jedinice i poslodavci, a tek naredne i građani.
|
Manji porez na dohodak i ulaganja
Ukida se porez na ulje i šećer, smanjuje se na dohodak sa 20 na 10 odsto
BEOGRAD 16. septembar 2002 - Ministarstvo za finansije priprema Nacrt izmena poreskih zakona koji će, krajem septembra razmatrati Vlada Srbije, a ako dobije zeleno svetlo, predložene poreske novine razmatraće poslanici Skupštine Srbije u oktobru.
U ovoj drugoj fazi poreskih reformi, predviđene su olakšice koje se odnose na građane i privredu, a način funkcionisanja pretrpeće i Republička uprava javnih prihoda jer će se reformisati poreska administracija i uvesti još neke novine.
Izmene postojećih zakona od kojih bi građani imali olakšice odnose se na ukidanje poreza na promet za ulje i šećer. Razmatraju se mogućnosti da se ova dažbina koja iznosi 20 odsto ukine i na taj način pojeftine i ove dve životne namirnice, nakon čega bi, kaže Božidar Đelić, ministar finansija, cela korpa osnovnih prehrambenih proizvoda bila rasterećena poreza na promet, pošto je ranije ukinut na meso, jaja i voće.
Ova vrsta poreza, kako će biti predviđeno Nacrtom, trebalo bi da bude ukinuta i na davanje u zakup nekretnina, ali samo za fizička lica. Stanodavci ni dosada, uglavnom, nisu plaćali ovaj poreski namet, pa bi ukidanje, praktično značilo legalizaciju neplaćanja ove dažbine. Da li će ovaj porez biti ukinut i za firme, utvrdiće se nakon fiskalne analize, kaže Duško Stojkov, specijalni savetnik za poresku politiku u Ministarstvu finansija.
Nacrtom se predviđa i da se smanji godišnji porez na dohodak građana sa 20 na deset odsto. Stojkov kaže da bi bilo racionalno da se ukine ovaj porez jer se on obračunava na dobit i dividende, pa je ista suma po treći put oporezovana na kraju godine, doduše pod uslovom da su ukupni prihodi preko 500.000 dinara.
Osim od ovih poreza, budžet nekih građana će biti zaštićen i od poreza na neke vrste vrste trofejnog oružja, posebno ako su ga poklonili vojska i MUP. Smatra se logičnim da se građani oslobode ove obaveze jer je teško vratiti poklon, a osim toga ne bi bilo prihvatljivo da neko ko je taj dar dobio u nasleđe i ne može da ga vrati, bude oporezovan. Pored trofejnog oružja ova dažbina bi trebalo da bude ukinuta i na neke vrste čamaca.
Prva olakšica koja je u Nacrtu predviđena za preduzeća je smanjenje poreza na dobit sa 20 na 14 odsto. Ispituje se i mogućnost smanjenja poreza na dohodak građana od samostalnih delatnosti sa 20 na 14 odsto. Posebna olakšica predviđena je za investitore, jer se investicioni kredit za velika i srednja preduzeća sa deset podiže na 20 odsto, a za mala sa 30 na 40 odsto. To praktično znači da će porez na dobit biti umanjen za 20, odnosno 40 odsto na sumu koja se uloži u opremu ili mašine, a omogućiće se i prenosivost neiskorišćenih kredita, ne u toku pet već deset godina, kaže Stojkov.
Jedna od najvažnijih mera poreskih reformi je davanje kredita preduzećima za svakog novouposlenog radnika. Poslodavac bi bio oslobođen poreza za ukupan iznos bruto zarade u toku dve godine za svakog novoprimljenog radnika.
Cilj ove mere je, ističe Stojkov da se građanima obezbede uslovi da ostvaruju svoja prava iz stalnog radnog odnosa, a poslodavcima bi se na ovaj način omogućilo da ne zapošljavaju ljude preko zadruga ili na crno. Na praktičnom primeru to bi izgledalo ovako, ako zaposleni mesečno zarađuje 100 evra, na kraju godine iz oporezovane sume bilo bi izuzeto 1.200 evra po svakom novozaposlenom radniku.
|
|
|
|
|