|
Počela trka za prodaju sedam šećerana |
| |
Neki vec odustali
U šecerani u Kovacici nisu bili spremni za pricu, ali nam je jedan od direktora rekao da su Nemci i Francuzi definitivno odustali od kupovine, jer su je uslovljavali odredenim garancijama za isplativost dugorocnog ulaganja, zbog cega su u igri ostali jedna domaca firma i kompanije iz Italije i Grcke. U ovoj fabrici veruju da nijedan od 350 zaposlenih nece ostati bez posla, kao i da ce 220 proizvodaca koji isporucuju šecernu repu i dalje ostati vezani za ovu fabriku. Inace, u novosadskom "MK komercu" nisu želeli da preciziraju koje srpske fabrike su spremni da kupe.
|
| |
Kupac "pokrece" kovinsku šeceranu
I mada u Agenciji za privatizaciju ne žele da iznose podatke o tome po kojoj se ceni mogu prodati šecerane, Fabrika šecera iz Kovina koja se privatizuje aukcijom, pre dva dana je dobila rešenje ove Agencije po kojem je maksimalna vrednost fabrike 975, a minimalna 650 miliona dinara. U poslovodstvu šecerane saznajemo da su se o kupovini raspitivali americki "Šefard" i jordanski "Almasi", inace bivši poslovni partneri ove fabrike, koja ne radi vec dve godine. Oko 300 radnika za to vreme nije dobilo ni dinara.
|
Uz strane kompanije i "MK komerc"
Grci, Italijani i Austrijanci kupili tendersku dokumentaciju
BEOGRAD, 07. Avgust 2002 - Strane kompanije, ali i pojedine domace firme, zainteresovane su za kupovinu sedam srpskih šecerana. Za Fabriku šecera iz Kovina i šeceranu iz Sremske Mitrovice za deset dana bice raspisan oglas za aukcijsku prodaju. Za ostalih pet šecerana iz Pecinaca, Crvenke, Baca, Žabalja i Kovacice potencijalni kupci su mogli da otkupe tendersku dokumentaciju do 26. jula.
- Pet kompanija, od kojih je jedna "MK komerc" iz Novog Sada, a ostale iz Italije, Grcke i Austrije, otkupilo je 15 tenderskih dokumentacija za ovih pet šecerana što znaci da su pojedini potencijalni kupci zainteresovani istovremeno za više fabrika. Medutim, sama cinjenica da su otkupili dokumentaciju ne znaci i da ce svi dati ponudu za kupovinu neke od šecerana. Rok za konacno podnošenje ponuda je pomeren za sedam dana, do 30. avgusta, da bi zainteresovani kupci imali dovoljno vremena da se upoznaju sa poslovanjem šecerana i uslovima tendera, kaže Nenad Radenkovic iz Centra za tendere Agencije za privatizaciju.
Milan Prostran, sekretar Udruženja za agrar Privredne komore Jugoslavije tvrdi da je "Pionir" zainteresovan za šeceranu iz Sremske Mitrovice koja ce se privatizovati aukcijom.
- Pokušao sam da saznam ko je otkupio tendersku dokumentaciju za ostalih pet šecerana, ali u Agenciji za privatizaciju ne žele da ozvanice imena tih firmi jer otkup tenderske dokumentacije, koja košta 7.000 dolara, nije garancija da ce svaka od tih kompanija i dati svoju ponudu za kupovinu. Za privatizaciju šecerana u PKJ su se raspitivale nemacka kompanija "Nord cukar", austrijsko-nemacka "Agrano", italijanska SFIR i americki "Šeford". Pre par meseci se i francuska nacionalna konsultantska kompanija "RSUK" raspitivala o poslovanju šecerana, kao i jedna belgijska firma i madarska kompanija "Madarcukor" kaže Prostran.
On dodaje, da je sudeci po kontaktima koje je imao sa potencijalnim kupcima, interesovanje za privatizaciju domacih šecerana veliko, posebno za fabrike u Pecincima, Kovacici i Crvenki, koje su u najboljem stanju, ali da su u pregovorima sa ministrom za privatizaciju, ministrom za poljoprivredu i potpredsednikom Savezne vlade, ove strane kompanije insistirale na prethodnoj zaštiti našeg tržišta od uvoza šecera, kroz carinske stope i prelevmane.
- U EU proizvodacima je garantovana cena šecera od 631 evra po toni i to do kvote od 12,5 miliona tona godišnje, a sve preko toga proizvode na svoj rizik. Evropske kompanije, medutim, ne mogu ocekivati da i Srbija, poput EU, zaštiti svoje tržište donoseci Zakon o šeceru i šecernoj repi, jer to mnogo košta. Zato traže carinsku zaštitu od liberalizacije uvoza, koju je moguce sprovesti u naredne tri godine, koliko ce trajati proces pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, smatra Prostran. Prema njegovim recima, interesovanje stranih kompanija za kupovinu domacih šecerana ne cudi ako se zna da su fabrike šecera u Istocnoj i Centralnoj Evropi skoro uništene, a da je pritom ostalo nepokriveno ogromno tržište.
- Samo bivše ju republike i okolne zemlje troše godišnje oko milion tona šecera. Uzmite samo primer Rumunije koja je sa 33 fabrike spala na pet šecerana, a tražnja za ovom robom je ostala ista. Zato strane kompanije i žele da udu na ovo tržište jer, pod uslovom da im se obezbedi carinska zaštita za uvozni šecer, imaju obezbedenu prodaju i profit. Pojedine kompanije nameravaju i da daju ponudu za dokapitalizaciju ranije privatizovanih šecerana iz Vrbasa i Sente, dok je italijanski SFIR spreman i da kupi portfelj akcija ovih šecerana koje su u posedu državnog Akcijskog fonda, kaže Prostran.
|
|
|
|
|