|
Aleksandar Vlahović za "Politiku" |
Jaki privatnici, uspešne reforme
Ove godine nove vlasnike dobiće hiljadu malih i srednjih i tridesetak velikih preduzeća
BEOGRAD, 04. Avgust 2002 – Razvoj i efikasna izgradnja privatnog sektora od ključne su važnosti za uspeh tranzicione politike. Ukoliko do toga ne dođe i ukoliko se postojeći privatni sektor i preduzetnici ne uključe u taj proces, nisam siguran da ćemo imati uspešne reforme.
Ovim upozorenjem, između ostalog, srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović u razgovoru za "Politiku" objašnjava sve učestalije pozive iz Vlade Srbije domaćem privatnom biznisu da se uključi u projekat ubrzane aukcijske privatizacije.
Pojednostavljivanje procedure, utvrđivanje realne i pristupačnije cene preduzeća, obaranje depozita za učešće u aukcijama, skraćivanje rokova i druge novine unete u protekle nedelje izmenjene uredbe, kao i stvaranje kreditnog fonda, način je, kaže, da se aukcijska privatizacija učini atraktivnijom za domaće investitore. Da se privuče investicioni potencijal privatnog sektora, ali i insajderi – grupe radnika, uključujući i menadžment, koji imaju preduzetničkog duha, da zajedno sa drugim zainteresovanim kupcima učestvuju u aukcijama. To ne znači, izričit je ministar, zaokret ka insajderskoj privatizaciji, "kako to neki samozvani eksperti tumače". Kao što se, dodaje, ni privatizacija ne ubrzava zato što ne ide dobro, već što su ovogodišnji planovi već ispunjeni i što nema razloga da se čeka.
U startu otklanja i prisutnu dilemu nisu li "sad dobri i domaći, kad nema stranih investitora".
– Nikada nije ni rečeno da će strani investitori učestvovati u aukcijskoj privatizaciji, sem kod nekoliko atraktivnih srednjih preduzeća. Njih očekujemo u tenderskoj privatizaciji i u restrukturisanju velikih sistema, dok je mala, aukcijska upravo dizajnirana za razvoj domaćeg privatnog sektora, koji se najbolje može izgraditi na privatizaciji malih i srednjih preduzeća.
• Koliko su zaista stvoreni uslovi da domaći investitori izađu na scenu. Niste li i sami, nekoliko puta pozivajući da se obustavi "lov na veštice", priznali da su privatnom sektoru poslate disonantne poruke. Da dok premijer i vi pozivate investitore, drugi forsiraju priču o ekstraprofitu, a neki pominju i ispitivanje porekla imovine. Ponekad se stiče utisak da tim povodom postoje i razmimoilaženja i različita shvatanja i u samoj vladi.
– Nisam siguran da je reč u različitim shvatanjima, već smo svi pojedinačno opterećeni sektorima koje vodimo. Prirodno je da ministar finansija pre svega brine o budžetskoj stabilnosti i da je za njega najvažnije da naplati poreske prihode i obezbedi preko potrebnu budžetsku ravnotežu. Ali to je cilj na kratak rok. I ministru finansija i ministru privrede trebalo bi dugoročno da bude veoma važno da postoji veliki broj privrednih subjekata koji uredno plaćaju porez i stoga smatram da nije dobro stvarati negativnu investicionu klimu za domaći privatni sektor.
Ne treba sa prljavom vodom izbacivati i dete. Ekstraprofiteri jesu ta prljava voda, ali ih treba oporezovati, zakon mora da bude efikasan i da to ne traje unedogled. Takođe, ako je neko bio kriminalac time treba da se bave organi gonjenja. Ako ima dokaza,hapsite ih, sudite im i neka završe tamo gde im je mesto. Ali nije tačno da su svi bogati i uspešni kriminalci i lopovi. Čak 95 odsto privatnog sektora je potpuno samoniklo, bez ikakve pomoći i podrške države. Stoga mu valja pružiti šansu da učestvuje u jednoj transparentnoj i javnoj privatizaciji, umesto da gradi paralelne kapacitete ili učestvuje u sumnjivim komercijalnim transakcijama, krijući se od očiju javnosti.
• Plan je da se aukcijskom privatizacijom do kraja godine obuhvati ukupno 1.000 malih i srednjih preduzeća. Kakve su procene, koliko će zaista biti i prodato i dobiti nove vlasnike?
– Više od pet stotina preduzeća već je i bez ubrzanja ušlo u proces aukcijske privatizacije. Godinu bi trebalo da završimo sa hiljadu, a verovatno će samim procesom biti obuhvaćeno mnogo više firmi. Svedoci smo i da su aukcije sve uspešnije. U startu je na prodaju ponuđeno osam a prodato tri, dok su na poslednjoj aukciji od pet prodata četiri preduzeća. Očekujem da će 60 odsto aukcijskih prodaja biti uspešno realizovano. Ako do kraja godine završimo ono što smo planirali, iduće godine u aukcijskoj privatizaciji biće još hiljadu do hiljadu i po preduzeća, čime bi se završila privatizacija srednjeg i malog sektora.
• Na izjave da velika tenderska privatizacija teče po planu, stiže i podsećanje da su za sada od velikih preduzeća prodate zapravo samo cementare.
– Ne znam kako to kritičari zamišljaju da se u prvih nekoliko meseci ili pola godine proda na stotine takvih preduzeća. Da li tako što potencijalni kupac dođe kod ministra, rukujemo se preko stola i kažemo – prodato. Postoji faza pripreme, zatim ubrzanja i tek onda dolaze rezultati. To je proces koji traje nekoliko godina. Naravno, sve može da se završi i mnogo brže, besplatnom podelom. Ali, to bi nas odvelo u potpuno beznađe, u entropiju sistema iz koje bismo se izvlačili decenijama. Ja u tome ne želim da učestvujem.
• Za ovu godinu predviđeno je da 70 velikih preduzeća uđe u tendersku privatizaciju. Dokle se stiglo?
– Za 25 preduzeća je objavljen investicioni tender i u toku je prikupljanje ponuda. Sa novim ciklusom investicionih poziva, koji planiramo za septembar, ukupno 50 firmi biće ponuđeno na prodaju i verujem da će bar 30, što znači 60 odsto, biti uspešno privatizovano do kraja godine. U međuvremenu priprema se tenderska dokumentacija za nove tendere koji bi se raspisali u decembru.
• Koje su firme najbliže kupcima?
– Iz oblasti farmacije i kućne hemije to je sigurno "Merima", za koju je već stigla "Henkelova" ponuda, zatim "Zorka farma", najverovatnije "Nevena" i videćemo da li će i "Zdravlje" iz Leskovca biti uspešno privatizovano. Iz drugog pula to su Valjaonica aluminijuma iz Sevojna, gotovo sigurno "Vulkan" iz Niša i, najverovatnije, "Nisal". Do kraja godine potpisivanje ugovora očekuje se i za pet fabrika šećera koje su na tenderu.
• A duvanska industrija?
– Najpovoljniju ponudu na javnom tenderu za finansijskog savetnika dostavila je investiciona banka "Morgan Stenli". Tokom avgusta trebalo bi da bude potpisan ugovor i da se u naredna tri meseca pripremi tenderska dokumentacija za DIN i DIV, kako bi se do kraja godine raspisao javni poziv za prikupljanje investitorskih ponuda. Međutim, nije realno očekivati da će ugovori biti zaključeni do kraja godine. Ipak je to posao za 2003.
• Kad se planovi i očekivanja pretoče u novac, na kolike prihode od privatizacije Srbija može da računa ove godine?
– Planirani smo 150, a već smo prihodovali 180 miliona dolara. Realno je očekivati da se do kraja godine od aukcija, tendera i prodaje iz Akcijskog fonda u budžet slije ukupno oko 230 miliona dolara, čime bi prvobitni plan bio premašen za 60 odsto. Za iduću godinu planirano je za 800 miliona dolara, ali ja mislim da ćemo imati najmanje milijardu.
Izmenama zakona o privatizaciji, ne menjajući koncept, uz neka tehnička pojednostavljenja, planiramo da promenimo i član koji se odnosi na raspodelu prihoda od privatizacije, tako što bi sav prihod ubuduće išao u budžet i potom se raspodeljivao prema budžetskoj politici i Zakonu o budžetu. Jer, naš cilj je da ubacimo prihode u budžet a ne da ih delimo i da se preko nas lome koplja i različiti interesi lokalnih samouprava i teritorijalne autonomije.
– Na poslednjoj sednici Vlada Srbije je usvojila program za MIN kao 18. od 44 preduzeća sa liste za restrukturisanje u procesu privatizacije. Kakvi su efekti u firmama koje su već ušle u ovaj postupak?
– Za dvadesetak dana u postupku restrukturisanja imaćemo ukupno 28 preduzeća, a krajem avgusta izaći ćemo sa vrlo preciznim računicama o efektima od sada obavljenog posla. Sva ta preduzeća samim tim što su smanjila broj zaposlenih smanjila su i izdatke i ušla u profitabilne vode. Iz tranzicionog fonda od pet i po milijardi dinara Vlada Srbije je sa četiri milijarde dinara servisirala socijalne programe za ekonomski i tehnološki višak u 17 preduzeća i sa milijardu i po za 10 hiljada radnika iz bankarskog sektora. Nadamo se da ćemo uz povećanje prihoda od privatizacije do kraja godine obuhvatiti još desetak preduzeća. Računajući i subvencije koje su usmeravane ka onim preduzećima koja čekaju na red za restrukturisanje, da bismo ih održali u toplom stanju, iz budžeta je izdvojeno oko 11 milijardi dinara.
Sa stanovišta budžetskih izdataka, to je veliki iznos, ali ja nisam zadovoljan imajući u vidu koliko druge zemlje izdvajaju za subvencije iz svog bruto-nacionalnog proizvoda. Verujem da ćemo iduće godine na raspolaganju imati mnogo veću sumu novca za finansiranje troškova tranzicije.
• Postoji mišljenje da državne subvencije i pomoć samo umrtvljuju privredu. Koja je to prava mera učešća države u privrednom životu u tranzicionom periodu?
– Nikako ne mislim da država treba da restrukturiše preduzeća, ali ona mora da bude aktivni igrač u procesu tranzicije i ne može da se ponaša kao da je privreda razvijena, da sve odmah baci na tržište i ograniči se samo na kreiranje pravnog okvira.
Ako hoćemo da razvijamo mali i srednji sektor, moramo imati i veliki koji će biti stožer razvoja male i srednje privrede. Nije tačno da su sve velike investicije u Srbiji političke i promašene i to će se vrlo brzo i pokazati. Naravno, jedan deo velikih sistema moraće da se ugasi, ili rasparča i proda na komad, negde osnovna delatnost neće opstati, ali će najmanje 50 odsto tih velikih sistema ostati u poslovnom smislu u obliku u kome se i sada nalazi, naravno restrukturisani i prilagođeni zahtevima tržišta.
|
|
|
|
|