:: home :: back ::

:: www.invest-in-serbia.com ::
 
Aleksandar Vlahović, srpski ministar za privatizaciju, o postignutom i željenom ubrzanju tog procesa
 


Kada će Beopetrol na tender

Investicioni tender za "Beopetrol" planiramo ili krajem septembra ili početkom oktobra. Trebalo je ranije, ali je pomereno dok se ne izmeni Uredba o prometu nafte i naftnih derivata tako da onaj ko kupuje Beopetrol za njega bude zaista atraktivan ulazak na ovo tržište, a da istovremeno ne ugrozimo stabilnost koja je postignuta na tom tržištu uvođenjem ove uredbe, dakle da ne podstaknemo šverc. Drugi razlog je potreba statusnog izdvajanja imovine Beopetrola u Srbiji i Kosovu, jer ne možemo da obezbedimo novom vlasniku preuzimanje pumpi na teritoriji Kosova. I treći razlog je Inina tužba. Krajem septembra ili početkom oktobra trebalo bi da se održi proces i donese presuda po osnovu Inine tužbe. Potpuno sam miran što se tiče tužbe Ine, jer znam da iza toga stoji pretenzija da se besplatno uzme srpsko tržište. A to jednostavno ne može.
U 2002. prihodi od privatizacije 220 miliona dolara
Lane smo se više bavili lovom na veštice, nego razmišljanjem o bržem razvoju, uz ukljičivanje domaćeg privatnog sektora

BEOGRAD - 29. jul 2002 - Prilikom potpisivanja Protokola sa bankama o kreditiranju privatizacije, nije bilo nikakvog pritiska na banke. Neke banke, poput AIK banke Niš i Vojvođanske, su već ranije ušle u taj posao. Međutim, imali smo utisak da čitava priča nije dovoljno javno saopštena, te da postoje različiti uslovi za kreditiranje domaćih učesnika u procesu aukcijske privatizacije. Upravo iz tog razloga smatrali smo da jedna takva akcija zavređuje učešće više banaka, koje su i dalje u dilemi da li da se u nju uključe, koliki je rizik, posebno kada iza tog projekta stoji država, Vlada Srbije i još konkretnije Ministarstvo. Ta poruka treba da ohrabri domaće privatne investitore, smanji rizik i poboljša investicionu klimu. Imam utisak da smo se u prethodnoj godini, ne zaslugom ovog ministarstva, više bavili lovom na veštice, nego što smo razmišljali kako i na koji način možemo da uđemo u jedan brži ekonomski razvoj, uz uključivanje postojećeg domaćeg privatnog sektora, kaže za "Glas" Aleksandar Vlahović, republički ministar za privredu i privatizaciju povodom potpisivanja novog Protokola o kreditiranju privatizacije.

Da li je razlog za potpisivanje ovog protokola bio nedostatak stranih investitora?
- Ne, nismo ni očekivali da će strani investitori trošiti ni vreme, ni novac da bi kupili neko malo ili srednje društveno preduzeće, već da će njihova pažnja biti fokusirana na velika preduzeća, a da aukcijska privatizacija treba da bude dobar teren za izgradnju domaćeg privatnog sektora. Ovo je zato još jedna u nizu javnih akcija u kojima mi zovemo postojeći privatni sektor da se ne plaši, ne razmišlja da li će biti oporezovan i da li će mu neko ispitivati poreklo imovine, nego da uzme učešće u jednoj transparentnoj i javnoj aukcijskoj proceduri. Kada pogledate Uredbu o aukcijskoj privatizaciji nije bez razloga predviđeno da domaće fizičko lice može da otplaćuje kapital u više rata. Kada kažem da treba da se unapredi investiciona klima, ne mislim da u procesu privatizacije treba investirati u kriminalce, naprotiv. Ali kriminalcima treba da se bave drugi organi, a ne ministarstvo. Sem toga nije svako ko je bogat i kriminalac.

Rekli ste da će banke kreditirati i depozit i kupovinu preduzeća. Međutim, većina banaka se samo odlučila za kreditiranje depozita.
- Zavisi ko se pojavljuje kao zajmotražilac. Ukoliko se privatno preduzeće pojavljuje kao kupac na aukciji onda je logično da mora da se kreditira ceo kapital, zbog toga što tu nema više rata, odnosno otplata u više godina. Ukoliko se pojavljuje fizičko lice, kreditira se samo depozit, zato što otplate na šest godina mogu da se obave kasnije iz profita preduzeća. Krediti su veoma povoljni. Ono što je bitno nije samo kamatna stopa koja je do deset procenata, nego i rok otplate. Kredit se daje na pet ili šest godina u zavisnosti od banke do banke. Minimalni grejs period je nekih šest meseci, ali neke banke daju i više od šest meseci.

Šta se menja novom Uredbom o aukcijskoj privatizaciji?
- Ideja je bila da u prvoj fazi aukcijska privatizacija krene i da imamo 250 preduzeća u aukcijskoj privatizaciji. Krajem prošle nedelje smo imali 504 preduzeća u privatizaciji, od toga je 70 bilo u tenderskoj, između deset i 15 u restrukturiranju, znači ima već 420 preduzeća čija će aukcija biti završena do kraja godine. Shvatili smo da su se već polovinom ove godine stvorili uslovi, da krenemo u ubrzanje aukcijske privatizacije koja je bila planirana za januar. To podrazumeva pojednostavljenje odgovarajućih procedura u pripremi programa privatizacije, u načinu procene vrednosti, ali isto tako i u načinu održavanja same aukcije.

Ključna promena jeste da ćemo ukinuti specijalnu aukciju i da ćemo pojednostaviti način izrade procene vrednosti. Procena će se zasnivati na korigovanoj knjigovodstvenoj vrednosti i startna minimalna cena biće 20 posto od knjigovodstvene vrednosti, pri čemu ćemo smanjiti depozit da još više pružimo šansu preduzetnicima iz preduzeća da učestvuju u ovom procesu. Depozit će biti deset posto od knjigovodstvene vrednosti. Nije realno očekivati da će domaći privatni sektor učestvovati u velikoj industriji, jer mi nemamo domaće velike igrače na tržištu koji mogu da doprinesu realizaciji dva cilja. Prvi jeste podizanje konkurentnosti velikih sistema, znači investiranje u velike sisteme što se meri desetinama i desetinama miliona evra i drugi jeste unapređenje korporativnog upravljanja. Ali je sasvim realno da kompletan mali i srednji sektor bude u rukama domaćih privatnih vlasnika, bez obzira da li su to već postojeći privatni vlasnici ili oni koji će se iz preduzeća javiti i postati vlasnici.

Primedba G 17 glasi da je privatizacija prespora, a vi kažete da je plan premašen.
- Čitava javnost je bila upoznata sa našim planom. Prošle godine smo rekli 250 preduzeća u aukciji u ovoj godini, 70 u tenderu, 44 ulazi u restrukturiranje, da bi u 2003. godini digli taj broj na 1.000 preduzeća. I sada odjednom kad ima 500 u ovoj godini neko kaže da ide sporo. Pri tome imate negativnu investicionu klimu za privatnog investitora, jer na sva zvona najavljujemo da će svi koji nisu plaćali poreze u poslednjih deset godina to platiti i onda privatnici kažu da je bolje da sačekaju i vide šta će biti. Istovremeno imamo situaciju da gomila preduzeća nije registrovala svoju imovinu, nema uknjižene objekte. Siva ekonomija se ne smanjuje, što znači da su podsticaji ne samo u poreskoj sferi, nego generalno i deregulacija izostali. Znači trebalo bi otkloniti sve ove uzroke pa bi i privatizacija bila brža.

Rekli ste da su prihodi od privatizacije za ovu godinu prebačeni. Da li su u te prihode ušli i prihodi od cementara?
- Tako je. Mi smo planirali da u privatizaciju cementaru uđemo po starom zakonu. Onda smo odlučili da ipak sačekamo novi zakon i u tu priču smo krenuli negde krajem avgusta prošle godine. Nemoguće je bilo odraditi tender za tri ili četiri meseca i istovremeno imati uplaćen novac na račun budžeta, tako da prihoda od privatizacije u prošloj godini nije bilo. Onda smo te prihode preselili u ovu godinu i planirani su bili prihodi od 120 milina dolara. Dobili smo okvirno 140 miliona dolara od cementa, preko aukcija od prodaje akcija na berzi do sada smo za budžet prikupili nekih 30 miliona dolara, tako da su do sada prihodi od privatizacije 170 miliona dolara, što je nekih 20 posto više od plana. Predviđamo da će nam prihodi i ove godine biti 60 posto viši od planiranih, znači oko 220 ili 230 miliona dolara.

Da li za preduzeća na tenderu tražite isključivo strane investitore?
- Mi smo zainteresovani za strateške partnere za ova preduzeća. Ako ih ima kod nas, treba da dostave ponudu. Međutim, mislim da nemamo veliki broj strateških partnera. "Hemofarm" može da bude strateški partner "Zorke farme" i on će se pojaviti n tenderu. "Sintelon" svakako može da bude strateški partner za preduzeća iz svoje oblasti. "Simpo", verovatno, u drvnoj industriji, ali dalje teško da ih ima. Hoće li "Jugopetrol" da bude strateški partner "Beopetrolu"? Sumnjam. Ovde se traže partneri koji mogu da ispune ona dva uslova, a to su investiciono ulaganje u preduzeća i unapređenje korporativnog upravljanja.
Source: Glas javnosti, By Tatjana Ostojić

:: home ::

:: - ::

© Copyright 2001-2002 IISA. All rights reserved.