Ko mesi poskupljenje
Kako kontrolisati privatne pekare da li od jeftine pšenice prave samo hleb od 10 dinara a ne i pecivo

BEOGRAD 25. jul 2002 - Potrošači u Srbiji, bar za sada, neće jesti ni skuplji ali ni jeftiniji hleb, pogotovu ne veknu belog hleba od 500 grama po deset dinara, kako je predložila Unija pekara. Jer, Robne rezerve kojoj su se privatni pekari obratili sa predlogom da im prodaju pšenicu po izvoznoj ceni od 4,5 dinara, odbile su ovaj zahtev. Kažu da viška pšenice nemaju.

Na ovaj način, kako tvrde u Uniji pekara, potrošači bi dobili hleb po beneficiranoj ceni, a izbegao bi se prošlogodišnji gubitak na izvozu od 50 miliona dolara.

Nema pšenice za izvoz
U izjavi za "Politiku" Rajko Majstorović, direktor Direkcije za robne rezerve, kaže da se privatni pekari obraćaju na pogrešnu adresu, pošto su oni servis Vlade Srbije, pa ne vode samostalnu, niti kreiraju ekonomsku politiku.

- Pšenicu za tu namenu sada nemamo! Po zaključku vlade iz marta sada smo u završnoj fazi izvoza pola miliona tona pšenice. Što se tiče ovogodišnjih kupovina za potrebe robnih rezervi one imaju svoju svrhu. To su strateške rezerve i još nisu predmet izvoza, a ni prodaje na domaćem tržištu.

Priča privatnih pekara da je država na izvozu pšenice izgubila 50 miliona dolara, po Majstorovićevim rečima, rezultat je krajnjeg nepoznavanja rada Direkcije.

- Da li je Direkcija zaradila ili izgubila ne može se do te mere pojednostavljeno posmatrati. Od ukupnih količina dve trećine pšenice je bio barter aranžman za naftu u kom je litar nafte kupljen za 2,55 kilograma pšenice. Ta nafta će se preraditi u domaćim rafinerijama, zatim će se ponovo razmenjivati za pšenicu, tek tada ćemo imati kalkulaciju. Dalje, trećina je izvezena za gotovinu, za dinare po srednjem kursu koje ulažemo u program obnove poljoprivredne mehanizacije. Do sada smo IMT-u, IMR-u i "Zmaju" u okviru ovog programa dali 670 miliona dinara. Kada budemo traktore menjali za pšenicu, kada se završi ceo ovaj ciklus, znaćemo pravi efekat izvoza pšenice - kaže Majstorović, uz napomenu da nije državni interes da se mešaju u cene u ovom lancu proizvodnje, već da podstiču tržišne odnose.

Po njegovim rečima, pšenica po 4,5 dinara bi bila izrazita pogodnost za privatne pekare koji su već dobijali beneficije od države, a bez premca je sigurno ona kada im je pre godinu i po iz Robnih rezervi dato 100.000 tona brašna i to besplatno. "Prestanak ovakve prakse s mojim dolaskom na ovo mesto izazvao je njihovo veliko nezadovoljstvo".

Predlog Unije pekara da iz Robnih rezervi dobiju pšenicu po 4,5 dinara, Zlatica Marković, direktor "Žitozajednice", ocenila je kao nepotreban, neizvodljiv i netržišan.

- Ne znam čemu ovakvi zahtevi jer niko ne traži jeftiniji hleb. Žetva je bila dobra, situacija na tržištu je stabilna i po mom mišljenju i u sadašnjim uslovima ima prostora da hleb pojeftini. Kapaciteti u domaćem pekarstvu su ogromni i predimenzionirani i konkurencija ih već sada tera na niže cene. Ne znam ni koji su im argumenti da će, ukoliko ne dobiju pšenicu po 4,5 dinara po kilogramu, morati da poskupi hleb. Pa neka poskupi, pa da vidimo kako će proći. Privatni pekari traže jeftiniju pšenicu samo za sebe a ne i za industrijsko pekarstvo. Ovde se postavlja pitanje kako je moguće kontrolisati da će privatni pekari od tog jeftinog brašna praviti samo hleb po deset dinara, a ne i pecivo.

Povratak na staro
Eventualna prodaja ovako jeftine pšenice iz Robnih rezervi izazvala bi potpuni poremećaj tržišta, a, po oceni gospođe Marković, vratili bi se na vremena kada se država za sve pitala. "Prvo tražimo od države da kupi pšenicu po jednoj ceni pa onda da je raspodeli po drugoj ceni, što znači da se celog veka vrtimo u krug, a još se nismo oporavili od, iz prethodnog perioda, takve dirigovane proizvodnje. Zna se kada Robne rezerve treba da intervenišu na tržištu, kada nastaju poremećaji, a to sada nije slučaj".

Što se tiče pomenutog gubitka na izvozu, direktor "Žitozajednice" kaže da mi moramo da izvozimo, iako na tome gubimo.

- Sve zemlje daju poljoprivredi neku vrstu pomoći, i to iz budžeta. I u tom kontekstu se može posmatrati taj gubitak na izvozu. Naravno, mnogo je bolje da se daju stimulacije ili subvencije za izvoz, a ne da se to čini preko cene, jer osnovna cena pšenice je osnovni paritet u poljoprivredi, i horizontalni i vertikalni, i zato nije dobro da cena pokrije sve troškove proizvodnje već da se to učini na neki drugi način. Bolje bi bilo da izvozimo brašno, jer je nelogično da je izvoz pšenice na slobodnom režimu a da nam brašno bude na kontingentu. Ovih dana uputili smo zahtev da se to ukine - kaže Zlatica Marković.