|
Ocene Konjunkturnog barometra Ekonomskog Instituta |
Sve pod kontrolom, a privredi loše
Ove godine jugoslovenski bruto proizvod biće povećan za oko četiri
procenta
BEOGRAD 24. jul 2002 - Privreda sve teže posluje, ali se makroekonomija
dobro drži - sažeta je ocena koja proističe iz najnovijeg broja Konjunkturnog
barometra Ekonomskog instituta, koji je predstavljen na jučerašnjoj
konferenciji za novinare. Stoga ne bi trebalo zanemarivati socijalne
proteste najavljene za drugu polovinu ove godine, već bi valjalo da
vlada sačini programe koji će odgovarati takvoj realnosti, smatraju
autori Barometra.
Stanje u preduzećima je u junu gore nego prethodnog meseca, pokazuju
konjunkturne analize koje je predstavila Dragana Petraković. Spisak
problema na mikro planu je dug: opala je proizvodna aktivnost, visok
je rizik poslovanja, nedostaju sirovine iz uvoza, nepovoljni su uslovi
kreditiranja, zalihe sirovina i gotovih proizvoda su nedovoljne za normalno
poslovanje, opada zaposlenost, povećava se broj privrednika koji ne
planiraju izvoz u naredna tri meseca, a pri svemu tome, rastu inflaciona
očekivanja.
Obuzdana inflacija
U takvim prilikama gotovo je neverovatno da anketirani privrednici i
dalje iskazuju optimizam, nadajući se boljim danima. Uz tu najavu povoljan
je još samo podatak da se povećava stepen iskorišćenosti kapaciteta.
A na drugoj strani, kad se posmatra makroekonomska slika, pokazuje se
sasvim zadovoljavajuće stanje, kao da nije reč o istoj privredi. Jer,
za jun je bilo karakteristično: niska inflacija, blagi rast proizvodnje
i izvoza, uz sve veće garancije da će biti ostvaren planirani rast bruto
domaćeg proizvoda.
Prema rečima prof. dr Nebojše Savića, u prvoj polovini ove godine rast
domaćeg proizvoda iznosio je oko dva procenta, što znači da postoje
realni uslovi da se u 2002. godini ostvari planirano povećanje bruto
domaćeg proizvoda od četiri do pet odsto. U dosadašnjoj strukturi rasta
pokazalo se veliko učešće trgovine, pa bi bilo dobro da i ostali sektori
povećaju svoje učešće, smatra dr Savić.
Uz napomenu da je ukupan rast cena na malo u prvoj polovini ove godine
iznosio oko 4,4 odsto a da su troškovi života povećani za 3,3 odsto,
dr Savić je podsetio da aktuelna monetarna kretanja u svetu i jačanje
evra mogu da odgovaraju jugoslovenskoj ekonomiji. Naime, dolar je u
padu, a budući da mi dugove vraćamo u dolarima, slaba pozicija te valute
ide nam u prilog.
Međutim, na planu primanja stanovništva i javnih prihoda, u junu je
situacija bila pomalo neobična. Jer, kako je rekao dr Savić, javni prihodi
su u junu iznosili 38,3 milijarde dinara i smanjeni su za 4,9 odsto
u odnosu na prethodni mesec, dok su ukupna primanja stanovništva (plate,
penzije i svi drugi prihodi) iznosila 61 milijardu dinara i veća su
za nekoliko procenata.
Bilans vlade
Komentarišući neravnotežu koja postoji između stanja u preduzećima i
makroekonomije, prof. dr Jurij Bajec je rekao da bi bilo dobro da Vlada
Srbije već u avgustu saopšti javnosti bilans stanja u kojem će oceniti
dosadašnji tok reformi i da najavi šta će ubuduće raditi.
To bi bila politika dva štita. Prvi štit je, zapravo, pregled reformskih
poteza iz kojih bi se videlo šta je do sada postignuto, a drugi štit
je važan zbog socijalnog stanja u zemlji. Potrebno je, rekao je dr Bajec,
da se građanima objasni da reforme neće ići preko njihovih leđa, već
da se socijalnim merama, iz donacija i budžeta, pomogne najugroženijim
građanima. Takvih sigurno ima bar milion, rekao je dr Bajec.
On je ocenio da se ne treba zavaravati činjenicom da je sada počela
predizborna kampanja, te da će se ljudi time zabaviti i zaboraviti na
siromašnu svakodnevicu. Država mora da nađe realna sredstva da pomogne
ljudima da izdrže nastavak reformi. Stoga ne treba olako odbacivati
ni najave sindikata da će štrajkovati u septembru jer bi, ako vlada
nešto ne preduzme, ovo mogla da bude "vruća" jesen, upozorio je dr Bajec. |
|
|
|
|