| |
Lakše do kredita
Kristof Grojsing, generalni direktor HVB banke kaže da je ova banka potpisujući protokol želela da podrži Vladu Srbije, posebno Ministarstvo privatizacije. Nakon ovog protokola uslovi kreditiranja fizičkih i pravnih lica će biti individualni od banke do banke, biće to komercijalni krediti, ali će se do njih lakše dolaziti, jer iza njih stoji Ministarstvo za privatizaciju koje će garantovati vraćanje kredita, kaže Grojsing.
|
BEOGRAD 22. jul 2002 - Šest poslovnih banaka obezbediće tokom ove godine 60 miliona evra za kreditiranje domaćih fizičkih i pravnih lica zainteresovanih za kupovinu nekog od 1.000 malih i srednjih društvenih preduzeća, rečeno je na današnjoj konferenciji za štampu u Vladi Srbije.
'Očekujemo da će još četrdesetak miliona evra obezbediti ostale banke i smatramo da će to biti dovoljno da se do početka naredne godine obavi privatizacija tih preduzeća', rekao je srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović posle potpisivanja Protokola o saradnji MInistarstva za privatizaciju i grupe zainteresovanih banaka oko finansiranja privatizacije.
On je dodao da je cilj ove akcije da se proces privatizacije ubrza, a broj učesnika u tom procesu poveća.
Protokol su potpisali generalni direktor AIK banke Ljubiša Jovanović, HVB Banke Jugoslavije Kristof Grojsing, Delta banke Draginja Đurić, Rajfajzen banke Jugoslavija Budimir Kostić i Vojvodjanske banke Života Mihajlović.
Ranije je isti protokol potpisao generalni direktor Jubanke Borisav Đokić.
Svi prisutni bankari su izjavili da će za početak u fond za kreditiranje privatizacije izdvojiti po 10 miliona evra, samo je Vojvodjanska banka najavila neograničenu sumu u te svrhe.
Oštro odričući mogućnost da su poslovne banke u ovaj posao ušle po direktivi, jer 'ova vlada i ovo ministarstvo su poslednji koji bi forsirali neki vid političkog bankarstava', Vlahović je rekao da će pomenutim sredstvima biti finansirano učešće u privatizaciji i za iznos depozita i za punu cenu preduzeća koje se prodaje.
'Pošto se radi o malim i srednjim preduzećima realno je da će se koristiti pojedinačni krediti do milion evra', rekao je Vlahović.
On je rekao da će uredbom Vlade obavezni depozit za učešće u privatizaciji preduzeća biti smanjen na 20 odsto knjigovodstvene cene umanjene za iznos gubitaka i uvećane za iznos nerasporedjene dobiti, a specijalne aukcije, na kojima su učesnici obarali cenu preduzeća, biće ukinute.
Svi prisutni bankari su ocenili da se ovde radi o realnom bankarskom poslu u kome bi, kako je rekao Života Mihajlović, banka trebalo da sačuva vrednost svog novca i ostvari dividendu, a i klijenti iz njega da izadju ojačani.
'Našoj banci ovaj posao izuzetno leži jer u našoj bilansnoj sumi dominira kapital', rekao je direktor AIK banke Ljubiša Jovanović.
On je, medjutim, dodao da ta banka za obezbedjenje kredita ne traži samo akcije i imovinu preduzeća koje se privatizuje nego i ličnu imovinu klijenta koji kredit uzima.
'To tražimo iz emotivnih i psiholoških razloga', rekao je Jovanović i dodao da je jedan od uslova za dodelu kredita i da ovlašćeni službenici banke učestvuju u upravljanju privatizovanim preduzećam sve dok se kredit ne otplati.
Borisav Đokić, generalni direktor Jubanke, koja je prva počela sa odobravanjem ove vrste kredita, rekao je da ta banka zasad ima pedesetak koliko-toliko dokumentovanih zahteva i da privatizacione kredite dodeljuje u visini od 30 odsto početne cene preduzeća, s rokom otplate od šest godina, grej periodom od godinu dana s tim što se s plaćanjem kamate počinje šest meseci od trenutka korišćenja kredita.
'Kamata na ove kredite je 9,5 odsto godišnje, ali banke su slobodne da kreditne uslove prilagodjavaju svojoj klijenteli', rekao je Jović.
Vlahović je pozvao domaće preduzetnike, a posebno unije poslodavaca Srbije i Jugoslavije, da ne propuste priliku za učešće u formiranju domaćeg privatnog sektora jer su, kako je rekao Đokić, 'stvoreni formalni uslovi da se lako i jevtino dodje do firme'. |