|
Unija privatnih pekara traži pomoć premijera Đinđića |
| |
Pecivo nije luksuz
Predložićemo Ministarstvu finansija da ukine porez na peciva, jer su ona kod nas hrana, a ne luksuz. Pojeftinjenjem peciva, povećao bi se promet i zarada pekara i olakšalo plaćanje uvećanog poreza - smatra Ilić.
|
Spremni da otkupe državnu pšenicu
Vekna bi cele godine mogla da košta deset dinara
BEOGRAD 23. jul 2002 - Privatni pekari u Srbiji su sve uporniji u zahtevima da im država omogući da od robnih rezervi kupe pšenicu po istoj ceni po kojoj je prošle godine izvezena. Za kilogram je tada dobijeno oko pet dinara, a otkupljena je za 7,50 dinara, pa je tako budžetska kasa olakšana za oko 50 miliona dolara.
Pošto trenutno nema većih potresa na berzi pšenice, čak je cena i ispod one koja je bila dominantna prošle godine, a to je 80 dolara za tonu, privatni pekari smatraju da država ne treba da pomaže inostrane potrošače, već da omogući domaćim da dobiju hleb po beneficiranoj ceni.
Privatni pekari su, prema rečima, Đorđa Ilića, predsednika Unije privatnih pekara spremni da otkupe celokupnu ovogodišnju pšenicu koju je Republička direkcija robnih rezervi otkupila od proizvođača, a ima nameru da je izveze, a to je oko 450.000 tona.
- Ako bi nam država prodala pšenicu po pet dinara, potrošači bi mogli cele godine da kupuju hleb po ceni od deset dinara. Mesečna ušteda, u zavisnosti od toga da li kupuju veknu hleba po 20 ili 25 dinara, iznosila bi od 3.650 do 5.500 dinara. Ako bi država pristala da subvencionira domaće, umesto inostrane potrošače, lakše bi se podnelo poskupljenje struje, jer bi se razlikom od 3.650 do 5.500 mogao platiti račun za struju - kaže Ilić.
Privatni pekari, njih oko 1.700, u skoro svim gradovima u Srbiji bi, ističe Ilić, žito platili kešom. Zbog toga su ovih dana napisali pismo premijeru Srbije Zoranu Đinđiću i ministru trgovine Slobodanu Milosavljeviću u kojem im predočavaju svoje argumente, ali odgovor još nije stigao.
Privatni pekari se žale da je porez koji plaćaju, a to je, uglavnom u paušalnom iznosu, povećan ove godine za 40,7 odsto. Obrazloženje nadležnih je da je za toliko porasla i platežna moć stanovništva, što nije baš najtačnije s obzirom na to da je deo ovog novca iskorišćen i za pokrivanje raznih gubitaka koji su nastali u vreme vladavine bivšeg režima, dakle nije sve otišlo direktno u potrošnju, kaže Ilić. |
|
|
|
|