| |
Sve strane kompanije
Osnivači Saveta su:
BAT, Bull HN Jugoslavija, Deljug, Holcim, HVB Jugoslavija, Hajat Ridžensi Beograd, Mercedes Benz Jugoslavija, OMV, Prajsvoterhaus Kupers, Simens, banka Sosijet Ženeral Jugoslav banka, Tetra pak, Tehnogas A.D. i Veluks.
Uz nove privatne investitore, u rad Saveta bi trebalo da se uključe i domaće kompanije sa učešćem stranog kapitala.
|
Ove godine 400 miliona dolara
BEOGRAD 16. jul 2002 - Strani investitori koji posluju u Srbiji juče su na konstitutivnoj sednici, održanoj u hotelu "Hajat", osnovali Savet stranih investitora (FIC). Savet, formiran na inicijativu Oebsa, sarađivaće sa MMF-om, Svetskom bankom, Evropskom komisijom i ostalim međunarodnim institucijama koje deluju u našoj zemlji.
- Cilj Saveta je da poboljša investicionu situaciju u Srbiji putem konkretnih reformskih predloga. Slična udruženja postoje i u drugim zemljama jugoistočne Evrope, i svojim delovanjem su dovela do rasta privatnih stranih investicija. Poljska je 1991. godine imala izvoz od 11 milijardi evra, da bi prošle godine dostigao sumu od 45 milijardi. Mada su u Jugoslaviji direktne investicije još uvek na niskom nivou, zahvaljujući reformama koje se sprovode očekujemo njihov ogroman rast, tako da će one do 2010. godine iznositi 14 milijardi evra, rekao je Kristofor Grojsing, generalni sekretar Saveta privatnih investitora, i direktor HVB banke Jugoslavija, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade i savezni ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, istakao je da je ovo prvi put da se kod nas osniva udruženje privatnih stranih investitora, koje će raditi u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.
- Ove godine očekuje se rast društvenog proizvoda od četiri odsto, i iznosiće, 14,5 umesto očekivanih 12,8 milijardi dolara. Inflacija u Srbiji neće preći 18 odsto, dok je u Crnoj Gori, mada imaju evro, situacija nešto lošija. Očekuje se spoljnotrgovinski deficit od 1,7 milijardi dolara, koji će biti servisiran, s tim da će devizne rezerve na kraju godine iznositi oko dve milijardi dolara, precizirao je Labus.
Prema njegovim rečima, ove godine možemo očekivati strane investicije od 400 miliona dolara, od čega će se pola sume dobiti od privatizacije a ostalo direktnim investicijama. Labus je dodao da su nam, inače, neophodne godišnje investicije od milijardu dolara. |