Srbija vodeći isporučilac
Uz povoljne vremenske prilike u Srbiji bi moglo da se godišnje proizvede 65.000 tona malina
BEOGRAD 15. jul 2002 - U svetu je prošle godine proizvedeno 210.000 do 220.000 tona malina, konstatovano je na nedavnom, prvom sastanku Međunarodnog udruženja za maline u Budimpešti, u čijem radu su učestvovali predstavnici Srbije, Čilea, SAD, Kanade, Australije i Velike Britanije.
Udruženje je stvoreno da bi doprinelo unapređenju globalnog malinarstva i da bi doprinelo rešenju sukoba oko konkurencije, kakav je sadašnji "rat" SAD i Čilea u vezi sa cenom smrznutih malina.
"Cilj nam je da proizvođači dva do tri puta godišnje razmenjuju zvanične procene roda, kao i tehničke informacije... Težimo, sem toga, poštovanju fer-pleja među izvoznicima, što bi trebalo da promoviše potrošnju malina širom sveta", izjavio je predsednik Udruženja, Čileanac Antonio Domingos.
Jedan od ciljeva prvog sastanka je bio da se preciznije ustanovi koliko malina se proizvodi u pojedinim zemljama, što je dosad moglo biti samo predmet nagađanja.
Ustanovljeno je da je Srbija, vodeći isporučilac smrznutih malina na tržište EU, lani proizvela 54.000 tona malina sa 12.000 hektara.
U uslovima povoljnih vremenskih prilika u Srbiji bi moglo da se proizvede 65.000 tona malina, od čega bi 95 odsto bilo namenjeno hladnjačama, konstatovano je na budimpeštanskom skupu, uz prognozu da će u tekućoj godini srpska proizvodnja malina biti, zbog aprilskog mraza, nešto manja (53.000 tona).
Čile je, takođe, značajan izvoznik smrznutih malina kako u EU, tako i u SAD. Prošle godine je na 5.600 hektara proizveo 35.000 tona toga voća, od čega je 60 odsto izvezeno u smrznutom stanju, 20 odsto je iskorišćeno za proizvodnju soka, 13 odsto izvezeno u svežem stanju, a sedam odsto potrošeno na domaćem tržištu.
SAD su ostvarile priličnu samodovoljnost na tom sektoru. Prošle godine je tamošnji rod malina dostigao 43.000 tona, od čega je 75 odsto proizvedeno u državama Vašington i Oregon, a 18 odsto u Kaliforniji.
Kanada je proizvela, uglavnom u svojoj saveznoj državi Britanska Kolumbija, 12.000 do 14.000 tona malina sa 22.250 hektara.
U Mađarskoj su prošle godine loše vremenske prilike uzele danak na sektoru malina - rod je smanjen na 15.000 tona sa 20.000 tona u 2000.
Poljska je još jedan značajan istočnoevropski proizvođač malina, ostvarivši lani rod od oko 30.000 tona, dok Rusija zasad proizvodi maline isključivo za domaće tržište.
U EU su vodeći proizvođači malina Francuska (8.600 tona) i Velika Britanija (9.500 tona).
Australija, nova zemlja na sektoru malina, proizvela je lani 600 tona toga voća.
Malina se gaji i u Španiji, Meksiku, Gvatemali, Novom Zelandu, Kini i još nekim zemljama.
Udruženje je konstatovalo da se malina svake godine sve više širi i da se proizvodnja povećava.
Kina je, na sastanku u Budimpešti, izazvala prilično veliku zainteresovanost učesnika. Kinezi proizvode zasad malinu najviše za potrebe industrije koncentrata voćnog soka, ali sama činjenica da su zatražili da se učlane u udruženje pokazuje da i u toj oblasti gaje ozbiljne ambicije.
Sledeći sastanak Međunarodnog udruženja za maline zakazan je za novembar 2004. godine u Australiji. |