|
U Bazelu bez dogovora sukcesora o staroj deviznoj štednji |
| |
Isplaćujemo svojim, nećemo i tuđim građanima
Mi ponuđeno rešenje nismo prihvatili iz principijelnih razloga, jer staru deviznu štednju isplaćujemo svim svojim građanima, nismo izbegli da servisiramo te obaveze ni prema građanima koji su štedeli u filijalama banka iz sada već stranih država, pa stoga ne želimo ni da učestvujemo u vraćanju štednje građanima tih država.
Činjenica je da su banke iz Srbije imale filijale u Hrvatskoj, Makedoniji i Bih, ali pored prikupljanja štednje one su imale i kreditne plasmane, koji su ostali nevraćeni, odnosno sredstva su ostala tim državama. Zato se i zalažemo za teritorijalni pristup, koji je uostalom uvažen i kod ostalih pitanja sukcesije u Bečkom sporazumu- da se preuzima aktiva i imovina koja se zatekla na teritoriji određene države sukcesora, što treba da važi i za obaveze, objašnjava Dugalić.
|
Srbija isplaćuje sve štediše i ne želi dodatne obaveze
Zalažemo se da deviznu štednju vraća država na čijoj se teritoriji nalazila banka ili filijala, kaže Veroljub Dugalić
BEOGRAD 09. jul 2002 - Jedino otvoreno pitanje iz Bečkog sporazuma o sukcesiji - isplata stare devizne štednje - ostalo je bez rešenja i posle upravo završenih bazelskih razgovora u Banci za međunarodna poravnanja, koja je inače prihvatila da posreduje u postizanju dogovora i gde su sukcesori održali već nekoliko bezuspešnih sastanaka na ovu temu. Predstavnik BIS-a je ovog puta izneo novi predlog, koji za našu delegaciju nije bio prihvatljiv, pošto ne možemo da preuzmemo nikakve dodatne obaveze prema drugim državama nastalim iz bivše SFRJ, objašnjava Veroljub Dugalić, v. d. saveznog ministra za finansije.
On podseća da o ovom pitanju postoje dva pristupa. Prvi teritorijalni, koji su podržale Slovenija i SRJ, podrazumeva da deviznu štednju vraća država na čijoj teritoriji se nalazila određena banka ili filijala. Na primer, ukoliko je LJubljanska banka imala filijalu u Srbiji, tu deviznu štednju će svojim građanima vraćati Srbija i obrnuto. Drugi pristup, za koji se zalažu BiH, Hrvatska i Makedonija, preferira princip glavnog sedišta banke i po njemu bi dužnik bila država u kojoj se to sedište nalazilo. Konkretno, to bi značilo da, ukoliko je Ljubljanska banka imala filijalu u Zagrebu, Slovenija bi bila dužna da hrvatskim građanima vrati zarobljene devize, objašnjava Dugalić suštinu ova dva praktično nepomirljiva stava.
"Pomirenje" nije proizveo ni kompromisni predlog, koji je predložio predstavnik BIS-a. Ukoliko bi se obaveze po staroj deviznoj štednji preuzele po jednom ili drugom principu, ostao bi iznos od milijardu maraka nepokrivenih državnim garancijama, pa je predloženo da se te obaveze podele po proporciji koja inače važi u Bečkom sporazumu o sukcesiji. To bi značilo da bi mi morali da pokrijemo 38 odsto pomenute sume, Hrvatska 23 odsto, Slovenija 16 odsto, BiH 15,5 odsto i Makedonija 7,5 odsto, što je za nas potpuno neprihvatljiv pristup, naglašava Dugalić. |
|
|
|
|