|
Dr Jovan Ranković o kineskom dugu i zahtevu NIS-a |
| |
Vreme za odluke
Krajnje je vreme da se na ozbiljan način posmatraju problemi održavanja, bar 459 velikih preduzeća industrije i rudarstva ili da se, u interesu njihovih poverilaca i privrede kao celine, ona za svagda eliminišu iz poslovne igre. Šteta će, zaista, biti manja, tvrdi dr Ranković.
|
Benzin ne može da podmiri dugove
NIS je potpuno propalo preduzeće i skuplji benzin bi samo smanjio gubitke u poslovnim knjigama, a ne bi omogućio formiranje gotovine za vraćanje dugova
BEOGRAD 05. jul 2002 - Odbijanje republičke vlade da se povećaju cene benzina, verovatno motivisano strahom od lančane reakcije na opšti rast cena, može se razumeti. Ne može se, međutim, razumeti stav NIS-a da se izmirenje obaveza prema kineskom poveriocu rešava poskupljenjem benzina, pogotovo zato što bi ono imalo za posledicu samo smanjenje gubitaka u poslovnim knjigama NIS-a, a ne i formiranje gotovine potrebne za vraćanje dugova, konstatuje dr Jovan Ranković po čijim rečima je NIS, zaista, potpuno propalo preduzeće čiji bruto gubici u 2001. godini iznose 9.8, a ukupni kumulirani gubici dostižu čak 43.8 milijardi dinara.
- Ako se ima u vidu da je ukupni sopstveni kapital 27,7 milijardi dinara, onda je jasno da se radi o prezaduženom preduzeću, čiji su kumulirani gubici veći od sopstvenog kapitala za 16,1 milijardu i da se prema svim pravilima poslovne ekonomije i stečajnog prava ovo preduzeće nalazi u zoni stečaja. Njegove kratkoročne obaveze su veće od kratkoročnih potraživanja za 64,7 milijardi dinara, a zajedno sa dugoročnim obavezama taj iznos se penje na 82,9 milijardi dinara ili na blizu 1,4 milijarde evra, objašnjava dr Ranković.
Zbog toga, naglašava on, izmirivanje obaveza prema kineskom partneru je ozbiljan problem, i to je problem države, ali je problem rentabilitetnog i finansijskog položaja NIS-a mnogo ozbiljniji i on je, pre svega, problem države. Nije u pitanju samo sudbina 19.000 radnika koji u ovom preduzeću rade i zarađuju za preživljavanje, nego i u tome što NIS ima veće godišnje gubitke od 55.225 privatnih preduzeća sa 234.000 zaposlenih, kaže dr Ranković, koji smatra da je primarni zadatak države da reši problem održavanja ovog preduzeća, konstatujući da je, izgleda, to nešto što se prepušta novom direktoru i nekom čarobnom štapiću. |
|
|
|
|