|
Intervju Mr Živote Mihajlovića, Predsednika Vojvodjanske banke AD |
| |
Vojvodjanska banka je najbolja banka u zemlji po visini i jačini kapitala, imamo najbolje organizovanu i rasporedjenu infrastrukturu, imamo najveći nivo depozita privrede, najveću dinarsku i deviznu štednju gradjana, najbolji odnos aktive i pasive, najveći iznos plasmana privredi i gradjanima.
S druge strane, imamo minimalno učešće u ukupnoj staroj deviznoj štednji (2,66 odsto), najmanje problema od svih domaćih banaka, obaveze prema inopoveriocima uredno servisiramo, a većina evropskih zemalja je i u periodu najvećih sankcija prihvatala naše garancije i akreditive bez konfirmacije. U jugoistočnoj Evropi smo na 12. mestu po visini i jačini kapitala.
|
1. Kakav je položaj Vojvodjanske banke danas posle brojnih promena koje je inicirala NBJ?
- Promene u bankarskoj sferi samo su sastavni deo opšteg procesa reforme društva, a da bi se bilo šta i u bilo kojoj meri promenilo u svakom sistemu – mora se poći od ekonomskog ambijenta. S obzirom da su banke stubovi ekonomskog sistema, kako to teoretičari kažu, jasno je da su ti procesi morali početi od njih. Uredjenjem novčanih tokova i legalizacijom “sive zone poslovanja”, što je u našim uslovima posebno važno, stvara se osnov za ukupne reforme. Dakle, to što se u bankama dogadjalo do sada tek predstoji u privredi, u nauci, kulturi, sportu i ostalim društvenim segmentima. Promene koje je inicirala Narodna banka jesu bile velike i radikalne, medjutim to nije okončan posao. Tih intervencija će biti i dalje, jer proces traje, prilagodjavanje se ostvaruje svakodnevno, sistem se mora razradjivati i usavršavati. Kakav će položaj odredjena banka imati zavisi od pojedinačne spremnosti, obima i inteziteta teškoća koje nosi, sposobnosti menadžmenta da adekvatno i stručno reaguje, od strukture potencijala banke i to novčanog, imovinskog, kadrovskog, organizacionog potencijala. Vojvodjanska banka se pripremala za ovakve promene i mnogo godina ranije uskladila sve što se moglo uskladiti, pa izgleda da je nama danas lakše nego ostalima. Mi smo interne reforme počeli sprovoditi pre pet godina, a efekti svih tih “promena u kući” sasvim su solidan osnov za prihvatanje i primenu tokova opšte reforme.
2. Kako se na vaše poslovanje odrazilo zatvaranje četiri velike državne banke?
- To su bile isuviše kompleksne promene da bi se o njima moglo decidno reći da su se na naše poslovanje odrazile pozitivno ili negativno. Činjenica je da se, po njihovom zatvaranju, znatan deo privrede i gradjana preorijentisao na dalje poslovanje preko naše banke. Medjutim, prelio se i znatan deo njihovih obaveza. Morali smo realno proceniti do koje mere naša infrastruktura i naši potencijali, koji su u službi klijenata, mogu da apsorbuju naglo povećanje obima posla, a da se to ne odrazi na kvalitet usluge i već postojeće i stabilne poslovne realcije s našim komitentima. Ovo naše podneblje još uvek nije spremno da u celini prihvati sva pravila tržišne igre. Dok su razvijene tržišne ekonomije navikle na beskrupuloznost u borbi za opstanak, mi još uvek svim tim dogadjanjima pristupamo sa odredjenom emotivnom konotacijom. Jesmo za konkurenciju i nadmetanje i radujemo se kada ih prevazidjemo i kada smo bolji. Medjutim, ne dobijamo pobednički oreol kada nam konkurent nestane sa scene, kada je trajno diskvalifikovan.
3. S kojim problemima se najčešće suočavaju vaši komitenti i šta Banka čini da im izadje u susret?
- Problemi su tipični, ali nastojimo da ih rešavamo atipično. To znači da naš stil nije da samo kroz odobravanje kredita rešavamo teškoće deponenata, jer će za nekog ko je u ozbiljnim problemima i ko ne može Banci da vrati sredstva to biti samo nagomilavanje dugova i multiplikovanje problema. Rešenje je u stvaranju kontinuirano dobre i direktne poslovne realcije sa deponentom, stvaranju poslovnog odnosa kojim će se problem preduprediti. A to se može postići kroz povezivanje privrednih tokova naših deonenata, kroz konsalting, kroz uslovno rečeno kontrolu, upoznavanje klijenata sa bitnim tržišnim informacijama koje su Banci dostupne, stvaranju poslovnih aranžmana i slično. U strukturi naših deponenata značajno mesto pripada poljoprivrednim i prehrambenim preduzećima. Njihovi problemi su specifični, sezonskog karaktera, proizvodni ciklusi su im duži, kvantitet i kvalitet proizvodnje često zavisi od faktora na koje se i ne može mnogo uticati. Shodno tome i potrebe agrokompleksa su specifične i drugačije. To znači da nema generalnog rešenja i svaka privredna grana traži drugačiji tretman. Koliko uspevamo u ovim aktivnostima može se videti kroz nivo depozita privrede koja radi preko Vojvodjanske banke, a koji sada iznose 12 milijardi dinara. Na drugom mestu je banka koja ima oko 6 milijardi depozita.
4. Na računima banaka ima viška likvidnih sredstava, dok je privreda nelikvidna. Kako usaglasiti interese i otkloniti ovu protivrečnost?
- Bankama nije u interesu da tezaurišu novac i to je suprotno našoj primarnoj delatnosti. Višak likvidnih sredstava je pokazatelj oporavka privrede i znači da su se u realnom sektoru stvari pokrenule na bolje. Privreda koja je nelikvidna nema taj problem od juče ili od pre dva-tri meseca, već je to njihova dugogodišnja stvarnost koja se ne može ekstremno promeniti sa nekoliko kreditnih linija. Takva preduzeća moraju rešenje tražiti u restrukturiranju, u dodatnom aktiviranju kapaciteta, u prekomponovanju proizvodnje. To su visokozadužena preduzeća, bez kreditnog boniteta za nove plasmane. Banke ne mogu, suprotno svojim interesima, rešavati prisutne protivurečnosti čija geneza doseže decenijama unazad.
5. Iako su bankarske kamate znatno niže nego pre demokratskih promena, većina privrednika smatra da su one još uvek nerealno visoke. Kakve mere Vi kao predsednik najveće srpske banke predlažete, a koje bi dovele do smanjenja kamata i dovodjenja na nivo koji privreda može da podnese?
- I aktivne i pasivne kamate se konstantno smanjuju i ta tendencija će se sigurno nastaviti i nadalje. Visina kamatnih stopa je u direktnoj zavisnosti od stabilnosti tržišta, stope rizika, boniteta zajmoprimaoca i opšteg stanja ekonomskog, a pre svega monetarnog ambijenta. Onima koji uzimaju kredite da bi proširili kapacitete, povećali proizvodnju, inovirali program i slično i postojeće kamate su prihvatljive. S druge strane imamo korisnike kredita koji ih uzimaju zbog trenutnog prevazilaženja nelikvidnosti, isplate zarada, vraćanja nekih drugih dugova – njima ni beskamatni krediti ne bi odgovarali. Mi često pravimo analize dugova naših deponenata. Dolazimo do zanimljivih podataka,koji ne idu u prilog opštoj povici na visoke kamatne stope. Prosečno stanje govori da od ukupnih dugovanja preduzeća samo nekoliko procenata (4 odsto) se odnosi na obaveze po bankarskim kamatama. Obaveze koje imaju prema državi ili dobavljačima su i do deset puta veće. Ovo nedvosmisleno pokazuje da naši deponenti ne bi imali probleme, ako bi tretirali samo bankarske kamate kao kriterijum.
6. Kako ocenjujete dosadašnji proces privatizacije kod nas?
- Kao i svaki ozbiljan i dugoročan proces počinje sa mnogo optimizma, realizuje se uz mnogo problema, ali je konačan ishod dobar.
7. Da li ste zadovoljni dosadašnjim tokom reformi?
- Iako imam mnogo primedbi, smatram da niko od nas nema pravo da kritikuje nešto što smo svi očekivali i što nam je bilo neophodno. Moramo se učiti kritizerstvu, a to znači argumentovano osuditi ono što nije dobro i predložiti adekvatnije rešenje. Ako nismo u stanju da osmislimo i predložimo to bolje, a da je pri tom moguće primeniti ga u postojećem okruženju – onda ne smemo ni kritikovati. Pretpostavljam da i to naše pojedinačno preinačenje iz kritičara u kritizera predstavlja sastavni deo reformi, ali reformi ličnosti, što nam je takodje veoma bitno.
8. NBJ je najavila da će država svoj deo kapitala ponuditi strateškim partnerima u inostranstvu. Da li ste imali kontakte sa potencijalnim strateškim partnerima i dokle su ti razgovori stigli?
- Ako bismo, u kontekstu Vašeg pitanja, Vojvodjansku banku posmatrali kao brand, samo ime joj mnogo vredi, jer iza imena stoji imidž, rejting, prestiž. I sve to na vrlo visokom nivou. Kada se tome doda potencijal, direktni i indirektni, brand postaje vrlo, vrlo zanimljiv, a cena vrlo visoka. Vojvodjanska banka je najbolja banka u zemlji po visini i jačini kapitala, imamo najbolje organizovanu i rasporedjenu infrastrukturu, imamo najveći nivo depozita privrede, najveću dinarsku i deviznu štednju gradjana, najbolji odnos aktive i pasive, najveći iznos plasmana privredi i gradjanima. S druge strane, imamo minimalno učešće u ukupnoj staroj deviznoj štednji (2,66 odsto), najmanje problema od svih domaćih banaka, obaveze prema inopoveriocima uredno servisiramo, a većina evropskih zemalja je i u periodu najvećih sankcija prihvatala naše garancije i akreditive bez konfirmacije. U jugoistočnoj Evropi smo na 12. mestu po visini i jačini kapitala. To je Vojvodjanska banka. Shodno tome, očekivano je da će svaki ozbiljniji inostrani investitor, koji se strateški opredeli da uloži novac u srpsko bankarstvo, posebno interesovanje pokazati za Vojvodjansku banku. Uostalom i naša razvojna politika je uvek išla u pravcu integracije s najboljima. Potencijalnih strateških partnera ima u velikom broju. Imali smo razgovore sa mnogima, a najozbiljnije su četiri finansijske kuće (dve evropske i dve sa američkog kontinenta) koje medjusobno znaju jedna za drugu, jer smo mi tako hteli. Kakav će konačan ishod biti i ko će kupiti deo akcija Vojvodjanske banke sada se ne može reći, jer ova Banka je isuviše bitna našoj državi i domaćoj privredi, tako da će mnogo faktora i kriterijuma uticati na izbor strateškog partnera. |
|
By Dragan Savić
|
|
|