|
Ocene instituta ekonomskih nauka |
| |
Od 1990. godine do danas SRJ izgubila oko 165 milijardi dolara društvenog proizvoda
|
| |
Pohvale i reforme
Ekonomska situacija u Jugoslaviji je teška, iako međunarodne organizacije imaju pohvale za dosadašnje realizovanje aranžmana – ocenio je Vladimir Gligorov, ekspert Svetske banke, koji je juče prisustvovao predstavljanju najnovijeg MAP-a.
U najvažnije elemente reformi on je ubrojio makroekonomsku stabilnost i tempo tranzicionih promena. Osim industrijske proizvodnje važan je izvoz, a uz privatizaciju značajno je i nastajanje sektora malih i srednjih preduzeća.
– Čini mi se da se ovde realno sagledavaju svi problemi, od toga da je realni rast plata neodrživ do činjenice da raste nezaposlenost. Preterana euforija ne vlada nigde, jer je ekonomska situacija dovoljno teška i bez političkog cirkusa koji postoji – rekao je Gligorov.
A što se tiče pohvala koje kreatori ekonomskih reformi dobijaju od MMF-a i Svetske banke, Gligorov ističe da su one uobičajena forma pisanja međunarodnih izveštaja, te da su takve pohvale dobijale i zemlje koje sada nisu uspešne, kao na primer, Bugarska 1997. godine. Čak se dogodilo da je Češka, na početku tranzicije, više hvaljena nego mi, objasnio je Gligorov.
|
Decenija propadanja za nama
3. Jun 2002 - Na ekonomskom planu je u prošlih godinu-dve postignut ogroman napredak i postoje uslovi da se nastavi i na strukturnom planu. Ali, ako neko obećava brz razvoj i evropski standard već za godinu, dve ili tri, on ili ne zna šta govori ili svesno ne govori istinu – ocenio je Stojan Stamenković, urednik MAP (Mesečne analize i prognoze) u Institutu ekonomskih nauka, na jučerašnjoj konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen najnoviji broj ovog mesečnika.
Istovremeno, ovogodišnjim majskim brojem časopisa, u Institutu je obeleženo osam godina izlaženja MAP-a. Ovaj mesečnik je počeo da izlazi u maju 1994. godine i to na inicijativu dr Tomislava Popovića, tadašnjeg direktora Instituta ekonomskih nauka, koji je preminuo 1999. godine.
Geneza ekonomskog propadanja SRJ, prema analizi koju je sačinio Stamenković, počela je 1989. godine, u vreme prekida međurepubličke razmene poznate kao bojkot slovenačke robe koji je uvela Srbija. Od tada, pa u narednih desetak godina, samo su se nizale okolnosti koje su donosile propadanje: sankcije, ratovi, hiperinflacija, objasnio je Stamenković.
Investicije neophodne
Ako bi se sve prevelo u brojke, računica pokazuje da je od 1990. godine do danas SRJ izgubila oko 165 milijardi dolara društvenog proizvoda. Toliko bi bilo ostvareno da nije padala proizvodnja, već da se, naprotiv, događao rast društvenog proizvoda po stopi od prosečno tri odsto godišnje. Ali, pošto smo sada pali na nivo od samo 13 odsto slovenačkog društvenog proizvoda (mi imamo 1.300 a oni 10.000 dolara po stanovniku), biće potrebno gotovo tri decenije (preciznije 29 godina) da dostignemo poziciju koju smo nekada imali, a to je da imamo polovinu nivoa društvenog proizvoda Slovenije, objasnio je Stamenković.
Ekonomska analiza i proračuni izostanka razvoja i nazadovanja jugoslovenske privrede, kako je naglasio Stamenković, pokazuju da su politički projekti Slobodana Miloševića bacili ovu zemlju sto godina unazad.
– Sada se postavlja pitanje koliko je održiv brzi rast kako bi se privreda približila nekoj od ranijih uspešnih pozicija. Odgovor je u izboru modela tranzicije i stvaranju povoljnog ambijenta za investitore – rekao je Stamenković.
Naglašavajući da stvaranje povoljnog ambijenta za investitore postaje presudno, Stamenković je rekao da su u periodu od 2002. do 2005. godine potrebne ukupne bruto investicije od najmanje dve milijarde dolara godišnje (uključujući kredite, donacije i investicije).
Plate realno veće
O neravnotežama koje stvara nivo prosečnih realnih plata i dostignuti ekonomski razvoj, govorila je prof. dr Milena Jovičić. Ona je podsetila da je prosečna aprilska plata iznosila 8.739 dinara i da je prema istom prošlogodišnjem mesecu realno veća čak za 60,3 odsto. Istovremeno, indeks troškova života u tom jednogodišnjem periodu povećan je samo za 20,3 odsto. Podaci , takođe, pokazuju da je prosečna plata u Srbiji veća za 14,4 odsto?
– Takav rast prosečne zarade u Srbiji mnogo je brži od rasta proizvodnje, ali je u znatnoj meri uzrokovan i statističkom metodologijom. Jer, u prosečnu zaradu u aprilu ove godine, uključena su i ranije neoporezovana lična primanja kao što su topli obrok i deo regresa. Takođe, u međuvremenu je smanjen broj zaposlenih u Srbiji i to za više od pet odsto – objasnila je dr Jovičić.
Podsećajući da je problem u statističkom obračunu prosečnih zarada dopunjen i time što se ne prati deo privatnog sektora, ni zarade zaposlenih u policiji i vojsci, dr Jovičić je istakla da, iako je životni standard većine na niskom nivou, ipak se, sudeći po platama, bolje živi nego što ekonomske prilike dozvoljavaju.
|
|
|
|
|