|
Procene privrednih kretanja u svetlu prolećne analize |
| |
Biće bolje ako...
Da bismo ostvarili bar troprocentni rast industrijske proizvodnje neophodno je realizovati strana ulaganja
|
BEOGRAD, Jun 01. 2002 - Da bismo ove godine ostvarili bar troprocentni rast industrijske proizvodnje neophodno je realizovati strana ulaganja u crnu metalurgiju, infrastrukturu... i naravno povećati izvoz.
Ovu godinu Srbija bi, uprkos najblaže rečeno slabašnom startu, mogla da završi sa troprocentnim rastom industrijske proizvodnje i čevoroprocentnim povećanjem bruto društvenog proizvoda.
Uz priznanje da je pouzdane ocene u ovom trenutku teško davati, stručnjaci Republičkog zavoda za razvoj ubeležili su u "Prolećnu analizu privrednih kretanja", ali uz podugačak spisak pretpostavki: ako dođe do neophodnih najavljenih ulaganja stranih partnera u crnu metalurgiju, ako se realizuju aktuelni projekti u auto-industriji, ako krene izgradnja infastrukturnih objekata na kojima bi se uposlilo građevinarstvo i na njega oslonjene grane, ako se pojača izvoz prehrambenih i tekstilnih proizvoda...
Podbacili proizvođači odeće i nameštaja
Da će, kažu ove godine biti nedostižan u strategiji razvoja Srbije predviđeni godišnji rast društvenog proizvoda od 8,5 odsto, ukazuje četvoromesečni bilans privrednih kretanja.
Mada je aprilski rezultat bolji od prosečnog prošlogodišnjeg za 2,3 odsto a od ostvarenog lane u istom mesecu za 4,6 odsto, zabrinjava podatak da je fizički obim industrijske proizvodnje u aprilu manji za 2,6 odsto nego u martu i da je četvoromesečni zbirni slabiji od prošlogodišnjeg u istom periodu za 1,4 odsto. Istina valja napomenuti da je prošla godina dobro počela, da je potom negde do septembra proizvodnja padala, i da ni oporavak krajem godine nije mogao da izvuče prosek i dovede do boljeg učinka od onog iz 2000. godine.
Posmatrano po novoj klasifikaciji, koja se primenjuje u Evropskoj uniji, proteklih meseci u odnosu na isti period prošle godine smanjena je proizvodnja u prerađivačkoj industriji za 1,6, kao i proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode za jedan odsto, dok je kod vađenja ruda i kamena zabeležen neznatan rast od 0,2 odsto.
Pad proizvodnje u prva četiri meseca obeležio je poslovanje u čak 14 oblasti. Najviše su podbacili proizvođači odevnih predmeta i krzna (34,5 odsto), tekstilnih prediva i tkanina (22,3 odsto) i nameštaja (15,7 odsto). Deo odgovora, uz sve ostale nevolje, za neke od ovih proizvođača izrazito uvozno zavisnih, leži i u otežanoj nabavci sirovina zbog nedostatka obrtnih sredstava za nabavke. Primera radi, tekstilci čak 82 odsto od ukupno potrebnih sirovina nabavljaju preko granice, a prerađivači hemijskih proizvoda i crna metalurgija gotovo polovinu.
Više hrane i pića
Prema istoj analizi, na listi malobrojnih u usponu su proizvođači saobraćajnih sredstava za 34,5 odsto, radio, TV i komunikacione opreme (31,8), derivata nafte (28,2) i duvanskih proizvoda (23,6). Povećana je proizvodnja prehrambene robe i pića – za 5,4 odsto.
Regionalni raspored naše industrije kumuje i činjenici da je u centralnoj Srbiji u aprilu u odnosu na prethodni mesec proizvodnja opala i to za 2,4 odsto, a da Vojvodina beleži istina neveliki rast od 0,8 odsto. Ništa nelogično kada je većina proizvođača iz oblasti koje beleže konstantni rast locirana upravo u severnoj srpskoj pokrajini. U Vojvodini se proizvode gotovo kompletne količine domaćih derivata nafte, oko 70 odsto baznih hemijskih proizvoda i više od polovine prehrambene robe.
Tu leži i odgovor za bolje vojvođanske izvozne rezultate od onih u ostatku Srbije. Dok izvoz iz centralne Srbije opada za 2,2 odsto a uvoz raste za 10,9 odsto, Vojvodina, zahvaljujući pre svega plasmanu berzanskih proizvoda i materijala za reprodukciju na inotržišta, uz minimalan rast uvoza za 2,7 odsto, beleži za sadašnje uslove značajno tridesetoprocentno povećanje izvoza u odnosu na prošlu godinu.
Enormni uvoz kafe, čaja i začina
Suficitom u razmeni žitarica i proizvoda od žitarica, voća i povrća i konditorske robe pokrivena je razlika u uvozu stočne hrane, poljoprivrednih proizvoda koji se koriste kao inputi u prerađivačkoj proizvodnji i enormni uvoz kafe, čaja i začina. Uvoz pića i duvana višestruko nadmašuje našu ponudu ovih proizvoda na inotržištu, zabeležili su statističari.
Problem spoljnotrgovinskog deficita Srbije i dalje je vrlo izražen i za samo četiri meseca dostigao je gotovo milijardu dolara. Izvozom koji je jedva dostigao 575,8 miliona dolara, prosečno se kao i prošle godine pokriva oko 37 odsto uvoza, koji je premašio 1,558 milijardi dolara. Odsustvo jedinstvenog carinskog područja otežava realizaciju preferencijalnih aranžmana sa EU i utiče na drastičan pad izvoza prediva i tkanina za 51,2 i odeće za 12,4 odsto, ukazuje se u "Prolećnoj analizi" zavoda za razvoj.
Ono što, osim otežanog oporavka industrijske proizvodnje i sasvim blagog u odnosu na željeni i neophodni uspon izvoznih aktivnosti, ukazuje da valja biti realan kad je o projekcijama rasta ovogodišnjeg društvenog proizvoda reč, su pokazatelji o kretanjima u građevinarstvu i saobraćaju. Građevinari su u prva tri meseca u odnosu na prošlogodišnji početak podbacili za 14,2 odsto, a obim saobraćajnih usluga manji je i u prevozu robe (9,2 odsto) i u prevozu putnika (15,9 odsto).
|
|
|
|
|