Izvezeno robe za 1,2 a uvezeno za 3,2 milijarde
(Tanjug, 28.08.2002)

Ukupan izvoz jugoslovenskih proizvoda u prvih sedam meseci ove godine iznosio je 1,2 milijarde dolara i bio je za 12,9 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, saopštio je juče Savezni zavod za statistiku.

Najveći izvoz od 614,6 miliona dolara ostvaren je na tržištu razvijenih zemalja, što je za 4,7 odsto više nego u istom periodu lane.

U zemljama u tranziciji izvoz je povećan za 23,8 odsto i bio je vredan 523,5 miliona dolara, dok je u zemljama u razvoju povećan za 18,1 odsto i iznosio je 60,5 miliona dolara.

Ukupan uvoz u isto vreme iznosio je 3,2 milijarde dolara i povećan je za 12,3 odsto u odnosu na vrednost robe kupljene u inostranstvu u prvih sedam meseci prošle godine.

Najviše robe, u vrednosti 1,7 milijardi dolara, uvezeno je iz razvijenih zemalja, uz stopu povećanja od 21,1 odsto.

Uvoz iz zemalja u razvoju povećan je za 2,9 odsto na 202,1 milion dolara, a iz zemalja u tranziciji za 4,1 odsto i iznosio je 1,33 miliona dolara.

Uz nepovoljnu pokrivenost uvoza izvozom, nije dobra ni struktura uvoza, jer se u svetu, prema sedmomesečnim podacima, sve više kupuje roba široke potrošnje.

 

Objavljeni osnovni agregati nacionalnih računa za 2000. godinu
(Tanjug, 22.07.2002)

Po stanovniku 1.035 dolara
Bruto domaći proizvod po "glavi" Jugoslovena smanjuje se od 1997. godine

Savezni zavod za statistiku objavio je pregled osnovnih nacionalnih računa za 2000. godinu, prema kojem se vidi da je u formiranju ukupnog bruto domaćeg proizvoda od 381,6 milijardi dinara, nefinansijski sektor učestvovao sa 55 odsto, što znači da se to učešće smanjuje iz godine u godinu.

Najveće učešće nefinansijskog sektora u BDP-u u tržišnim cenama bilo je 1998. godine - 62,2 odsto. Pad u odnosu na prethodne godine zabeležili su i finansijski i sektor države. Učešće finansijskog sektora palo je sa 5,8 odsto u 1999. godini na 4,5 odsto a državni sa 12,6 odsto u 1997. godini na 10,8 odsto u 2000.

Istovremeno su ostala dva sektora povećala svoj udeo u BDP-u. Sektor domaćinstava je učestvovao sa 28,7 odsto, a neprofitnih organizacija koje uslužuju domaćinstva sa 0,9 odsto.

BDP, obračunat u cenama proizvođača, manji je od obračuna u tržišnim cenama i iznosio je 358,7 milijardi dinara. Razlika predstavlja iznos poreza na proizvode.

Prema ovom obračunu, učešće poljoprivrede se povećalo i najveće je u periodu od 1997. do 2000. godine - 21,1 odsto ukupnog BDP-a. Industrija je smanjila svoje učešće na 32,1, a sektor usluga povećao na 46,8 odsto, što je takođe najveća vrednost u posmatranom periodu.

U Zavodu objašnjavaju da se te promene uklapaju u svetsku tendenciju smanjenja učešća sektora industrije, a povećanja sektora usluga.

Tabele upotrebe BDP-a ukazuju da je najveći deo, čak 98,9 odsto, odlazio na finalnu potrošnju. Pri tome je lična potrošnja, koja obuhvata individualnu potrošnju domaćinstava, države i neprofitnih institucija, iznosila 79,3, a kolektivna potrošnja 19,7 odsto.

Učešće bruto investicija u osnovne fondove iznosilo je 15,4 odsto BDP-a i bilo je najveće od 1997. godine.

Bruto domaći proizvod po stanovniku stalno se smanjivao od 1997. godine, kada je iznosio 1.549 dolara, da bi u 2000. bio samo 1.035 dolara, a obračun je rađen na proceni ukupnog broja stanovnika SRJ tokom godine.

 

Porast troškova i pad standarda
(Tanjug, 08.07.2002)

Za namirenje potrošačke korpe neophodno izdvojiti 1,34 prosečne zarade ili 1,93 prosečne penzije

Prema analizi Instituta za tržišna istraživanja, u Srbiji je u maju došlo do povećanih troškova egzistencije stanovništva, smanjene kupovne moći i pada standarda, jer su novčana primanja smanjena.

Prosečna neto zarada iznosila je 8.635 dinara i bila je realno manja za 1,5 odsto u odnosu na april, a penzija 5.996 dinara što je realno za 0,2 odsto manje. Prosečna penzija činila je 69,4 odsto prosečne plate.

Za podmirenje standardne korpe hrane i pića četvoročlanog domaćinstva trebalo je izdvojiti 1,34 prosečne zarade ili 1,93 prosečne penzije.

Minimalni troškovi egzistencije tročlanog domaćinstva u maju su dostigli svoj najviši nivo, pokazala je analiza Instituta.

Kod domaćinstava koji greju stan kvalitetnim ugljem, egzistencijalni troškovi dostigli su 11.660 dinara i to je za 3,7 odsto više nego u aprilu, a kod domaćinstava koja koriste centralno grejanje, ti troškovi su bili 10.484 dinara i povećani su za 4,2 odsto.

Domaćinstvo iz prve grupe je za pokriće minimalnih egzistencijalnih troškova moralo da obezbedi 1,35 prosečnih plata, ili 1,94 odsto prosečnih penzija, a domaćinstvo iz druge grupe 1,21 prosečnih zarada ili 1,75 prosečnih penzija. Ovim je prekinut četvoromesečni trend smanjenja učešća prihoda u troškovima egzistencije.

Smanjena kupovna moć uticala je da se promet u trgovini na malo značajno smanji. Čak 64 odsto anketiranih preduzeća je izjavilo da im je promet smanjen i to kod svih grupa proizvoda, a najviše kod prehrambenih. Trgovci očekuju poboljšanje u naredna tri meseca, za koja su karakteristične sezonske kupovine i spremanje zimnice.

 

Cene povećane 0,5 odsto
(Politika, 03.07.2002)

U prvoj polovini godine inflacija iznosi 4,4 odsto
Cene na malo su u junu ove godine povećane 0,5 odsto u odnosu na prethodni mesec - pokazuju najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku koje je na jučerašnjoj konferenciji za novinare saopštio mr Dragi Stojiljković, pomoćnik direktora Zavoda.

U junu ove godine su, u odnosu na decembar prošle, cene na malo povećane 4,4 odsto, saopštavaju statističari.

Prema rečima mr Stojiljkovića, u junu su u odnosu na maj najviše povećane cene pića i usluga i to 1,3 odsto, a pad cena registrovan je kod poljoprivrednih proizvoda - 2,4 odsto. Istovremeno, industrijski neprehrambeni proizvodi skuplji su 0,3 odsto, a industrijski prehrambeni imaju veće cene 0,5 odsto.

Pojevtinjenja su registrovana jedino na zelenoj pijaci, gde su niže cene krompira, graška, šargarepe, crnog luka, paradajza i ostalog sezonskog povrća.

Kako pokazuje statistika, troškovi života su u junu veći 0,4 odsto u odnosu na maj, a u poređenju sa decembrom prošle godine povećani su 3,3 procenta.

 

Najveće plate u bankama
(Politika, 20.06.2002)

U aprilu prosečna zarada u SRJ 8.605 dinara, a u bankama je prosek po 19.706 dinara.
Najveće plate u Jugoslaviji imaju zaposleni u bankama jer su u aprilu prosečno primili po 19.706 dinara - pokazuju najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku. To praktično znači da zaposleni u organizacijama za finansijsko posredovanje (kako glasi zvaničan naziv po klasifikaciji zanimanja) imaju gotovo dva i po puta veće plate od jugoslovenskog proseka, koji je u aprilu iznosio 8.605 dinara.

Prema evidenciji statističara, prosečna jugoslovenska zarada u aprilu nominalno je povećana 5,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. Posmatrano po republikama prosečna zarada u Crnoj Gori iznosila je 7.012 dinara i veća je 2,4 odsto u odnosu na mart, dok je u Srbiji prosečna zarada iznosila 8.739 dinara, što predstavlja povećanje od 6,5 procenata prema prethodnom mesecu.

U ovoj godini, u periodu od januara do aprila, plate u Srbiji nominalno su povećane za 3,3 procenta u odnosu na decembar prošle godine, dok su u Crnoj Gori smanjene 11,2 odsto. Istovremeno, podaci o realnoj vrednosti prosečnih zarada pokazuju da su u prva četiri ovogodišnja meseca prosečne zarade u Crnoj Gori smanjene 16,2 a u Srbiji su povećane 0,9 odsto.

Kako su registrovali statističari, na rang-listi najvećih jugoslovenskih zarada, posle zaposlenih u bankama, na drugom mestu je proizvodnja i prerada duvana sa prosekom od 18.090 dinara, a zatim slede: zaposleni u JAT-u, čija su prosečna aprilska primanja iznosila 17.899 dinara, osiguranje sa 17.471, firme koje se bave nekretninama sa 17.302, dok su zaposleni koji rade sa sirovom naftom i gasom primili prosečno po 16.729 dinara.

Na drugoj strani, na skali najnižih primanja u zemlji, na prvom mestu su zaposleni u konfekciji, čija je prosečna aprilska zarada iznosila 2.855 dinara. U kategoriji najnižih zarada sledi: prerada i proizvodnja predmeta od drveta i plute sa prosekom od 3.069 dinara, proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina sa 3.526 i zaposleni u proizvodnji obuće sa prosekom od 3.553 dinara.

Kategoriji niskih zarada pripadaju i primanja zaposlenih u proizvodnji radio i TV aparata, čiji je prosek 4.342 dinara, zatim, zaposleni u reciklaži sirovina, koji su prosečno primili po 5.234 dinara i zarade zaposlenih u trgovini na malo sa prosečnom zaradom od 5.345 dinara, saopštavaju statističari.

 

PODACI ZA MAJ
(Politika, 20.06.2002)

Proizvodnja stagnira
U Crnoj Gori industrijska proizvodnja opala 21,6, a u Srbiji porasla 1,3 odsto u maju ove godine u odnosu na isti mesec lane

U maju je industrijska proizvodnja u SR Jugoslaviji smanjena u odnosu na prethodni mesec 4,1 odsto, pokazuju najnovijih podaci Saveznog zavoda za statistiku, koje je na jučerašnjoj konferenciji za novinare saopštio mr Dragi Stojiljković, pomoćnik direktora Zavoda.

Posmatrano prema maju prošle godine, ovogodišnja majska proizvodnja manja je 0,1, dok je u poređenju sa majem 1991. godine niža 56,8 odsto. Statističari su pad proizvodnje registrovali čak i kada se uporedi period od januara do maja ove godine sa istim prošlogodišnjim mesecima — pad iznosi 1,5 odsto.

Teritorijalno posmatrano, industrijska proizvodnja je u maju ove godine, u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom, smanjena u Crnoj Gori čak 21,6 dok je u Srbiji povećana 1,3 odsto, naveo je mr Stojiljković.

Pad proizvodnje u maju u odnosu na prethodni mesec, registrovan je u sva tri sektora: u sektoru vađenja rude i kamena pad iznosi 1,1, u prerađivačkoj industriji 0,5, dok je u sektoru proizvodnje električne energije gasa i vode proizvodnja opala čak 18,2 odsto.

Međutim, kada se uporedi proizvodnja u maju ove godine, i isti prošlogodišnji mesec, onda je pad proizvodnje u sektoru električne energije iznosio 1,4 odsto dok je rast registrovan u sektoru vađenja rude i kamena 1,2 i u prerađivačkoj industriji za minimalnih 0,1 odsto, izračunali su statističari.

 

Industrijska proizvodnja veća za 1,3 odsto
(Politika, 18.06.2002)

Industrijska proizvodnja je u Srbiji, u maju ove godine povećana za 1,3 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec - pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Takvom rastu proizvodnje najviše je doprinelo povećanje proizvodnje u sektoru električne energije, gasa i vode, gde je majska proizvodnja ove godine povećana za 5,6 odsto u poređenju sa istim prošlogodišnjim mesecom.

Kako saopštavaju statističari, u pomenutom periodu, rast proizvodnje registrovan je i u sektoru vađenja rude i kamena i to za 2,8 odsto, a u prerađivačkoj industriji porast iznosi 0,3 odsto. Posmatrano regionalno, u maju ove godine, u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, industrijska proizvodnja je u centralnoj Srbiji povećana za 2,5 odsto, dok je u Vojvodini smanjena za 0,9 odsto.

Međutim, tokom prvih pet ovogodišnjih meseci, u poređenju sa istim periodom prošle godine, industrijska proizvodnja u Srbiji smanjena je za 0,8 odsto. Posmatrano po sektorima, pad industrijske proizvodnje registrovan je u prerađivačkoj industriji i to za 1,1 odsto, u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije gasa i vode, porast proizvodnje je minimalan i iznosi 0,1 odsto, dok je u sektoru vađenja ruda i kamena, proizvodnja povećana za 0,7 odsto.

Na petomesečnom nivou ove godine, u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom, posmatrano regionalno, statistika pokazuje rast proizvodnje u Vojvodini za 0,6 odsto a pad u centralnoj Srbiji za 1,5 odsto.

 

Potrošačka korpa skuplja 5,7 odsto
(Politika, 18.06.2002)

Korpa hrane i pića za četvoročlanu porodicu koštala je u maju ove godine 11.552,99 dinara, pokazuju najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku, što znači da je skuplja za 5,7 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Poskupljenje ishrane usledilo je iz uobičajenih sezonskih razloga, odnosno viših cena prvog roda povrća i voća. Tako je, na primer, krompir u maju skuplji za 135 odsto u odnosu na prethodni mesec, stari crni luk je skuplji za oko 15 odsto, šargarepa za 51 odsto, cvekla 22 odsto i slično. Istovremeno, jevtinija je zelena salata, krastavac i kupus, dok cene ostalih namirnica u korpi - hleba, mleka, mesa, sira, keksa i drugih namirnica - uglavnom miruju.

MAJSKA INFLACIJA 0,4 %
(RTS, 28.05.2002)

Inflacija u Srbiji u maju iznosila je 0,4 odsto i to je najniži mesečni rast od oktobra 1997. godine, saopštio je kabinet guvernera Narodne banke Jugoslavije.

Ukupna inflacija u Srbiji u prvih pet meseci iznosi 3,8 odsto, što odgovara inflaciji od oko devet odsto na godišnjem nivou.

Imajući sve to u vidu, NBJ je odlučila da od 1. juna obori svoju eskontnu stopu sa 11 na 9,5 odsto na godišnjem nivou. NBJ očekuje nastavak trenda pada kamatnih stopa, posebno nakon

najave Vlade Srbije da će sniziti porez na finansijske transakcije za trećinu, što će biti praćeno padom provizije Zavodu za obračun i plaćanja u istom obimu.

 

RAST PROIZVODNJE U INDUSTRIJI
(RTS, 20.05.2002)

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu porasla je za 4,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine,a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 2,3 odsto, saopštio
je Republički zavod za informatiku i statistiku.

Najveći porast zabeležen je u proizvodnji radio, televizijske i komunikacione opreme, zatim u vadjenju ruda metala, proizvodnji
duvanskih proizvoda i proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda.

Indeks industrijske proizvodnje u Srbiji ne obuhvata podatke za Kosovo i Metohiju.

PROSEČNA NETO PLATA U FEBRUARU VEĆA OD JANUARSKE
(RTS, 20.05.2002)

Prosečna neto plata u Jugoslaviji u februaru bila je 7.914 dinara i nominalno je bila veća za 8,1 odsto, dok je realno bila veća za 6,9 odsto nego prethodnog meseca, pokazuju najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku.

Najveće plate primili su zaposleni u vazdušnom saobraćaju - 18.823 dinara, zatim zaposleni u vadjenju sirove nafte i gasa - 18.600 dinara i zaposleni u poslovima finansijskog posredovanja - 17.608 dinara.

Na rang listi delatnosti u kojima su isplaćene najniže prosečne plate nalaze se: proizvodnja odevnih predmeta i krzna - 2.260 dinara, zatim proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina - 2.732 dinara i prerada i proizvodnja od drveta i plute - 3.038 dinara.

Prosečna februarska neto plata u Srbiji bila je 7.924 dinara, dok je u Crnoj Gori bila 6.634 dinara. U odnosu na prethodni mesec plate u Srbiji su realno veće za 5,3 odsto, a u Crnoj Gori za 29,1 odsto.

U centralnoj Srbiji prosek plata bio je 7.478 dinara, a u Vojvodini 9.147 dinara.

Podatke za Kosovo i Metohiju savezna statistika ne obradjuje od marta 1999. godine.

Prosečna februarska plata je u odnosu na platu u decembru 2001. godine nominalno manja za 6,3 odsto, dok je realno manja za 6,7 odsto.
Bruto zarada u SRJ je u februaru prosečno bila 11.513 dinara, i to u Srbiji 11.410 dinara i u Crnoj Gori 10.880 dinara.

Martovski prosek zarada 11.845 dinara
(Politika, 14.05.2002)

Najveće plate u Beočinu, Kanjiži i Sremskim Karlovcima

Prosečna martovska zarada u Srbiji, bez Kosova i Metohije, iznosila je 11.845 dinara, objavio je Republički zavod za informatiku i statistiku.

Najveće plate primaju zaposleni u Beočinu - 19.588 dinara, Kanjiži i Sremskim Karlovcima, oko 19.000.

Najmanje martovske zarade su u Beloj Palanci - 4.277 dinara, Ivanjici - 4.783 i Krupnju 4.983, objavljeno je u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U OGLEDALU APRILSKE STATISTIKE
(Politika, 30.04.2002)

Rast cena na malo 0,9 odsto

Ukupni rast cena na malo u Republici Srbiji u aprilu 2002. godine u odnosu na prethodni mesec iznosi 0,9 odsto, saopštio je juče Republički zavod za informatiku i statistiku.

U okviru tog indeksa prosečan rast cena robe iznosio je 0,4 odsto, a usluga 2,2 odsto.

Zabeleženo je povećanje cena poljoprivrednih proizvoda od 4,7 odsto.

Povećane su cene mesečne uplate za boravak dece u obdaništu i cene avio-prevoza.

U oblasti industrijskih proizvoda nije bilo značajnijih povećanja cena - rast iznosi 0,2 odsto.

U odnosu na decembar cene su više za 3,3 odsto, navodi se u saopštenju.

Potrošačka korpa u martu 10.898
(Politika, 30.04.2002)

Egzistencijalni minimum

Potrošačka korpa hrane i pića za četvoročlanu porodicu koštala je u martu 10.898 dinara, a za to je trebalo potrošiti 1,3 prosečne martovske plate.

Prema istraživanju IZIT-a, troškovi minimuma egzistencije u martu, za tročlano domaćinstvo, iznosili su oko 11.500 dinara, ukoliko se stan zagreva ugljem, a oko 10.000 dinara, ako je daljinsko grejanje. Takve izdatke, kako je naveo Saša Đogović, nije bilo moguće pokriti jednom prosečnom platom niti jednom penzijom, što svedoči o niskom standardu stanovništva.

STATISTIKA POKAZUJE BLAGI OPORAVAK PROIZVODNJE
(Politika, 18.04.2002)

U martu rast od 4,7 odsto

Industrijska proizvodnja u martu porasla je za 4,7 odsto u odnosu na lanjski prosek, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za informatiku i statistiku.

Istina, ovaj blagi rast proizvodnje u prošlom mesecu bio je nedovoljan da nadoknadi podbačaj u celom prvom tromesečju ove godine: ukupna industrija beleži indeks 95,4 u poređenju sa prošlogodišnjim prosekom, a 96,7 u odnosu na prvo lanjsko tromesečje.

Po staroj klasifikaciji delatnosti, najviše (9,5 odsto) porasla je proizvodnja materijala za reprodukciju, zatim sredstava rada (7,8), dok je potrošne robe proizvedeno 2,1 odsto manje od lanjskog proseka.

Procente rasta u martu su iskazale elektroprivreda, proizvodnja uglja, derivata nafte (čak 80,7 odsto iznad proseka 2001), metalurgija, hemijska industrija, proizvodnja i prerada papira, proizvodnja stočne hrane, duvanska industrija... Ipak, samo nekoliko delatnosti (proizvodnja uglja, derivata nafte, na primer, ili električnih mašina i aparata, pića i duvana) ubeležilo je veće efekte nego prošlogodišnjeg marta ili i celog lanjskog tromesečja.

I po novoj klasifikaciji, zaduženi za vađenje i briketiranje uglja, proizvodnju prehrambenih proizvoda, pića i duvanskih proizvoda, prerađivači nafte, proizvođači električnih aparata, radio, TV i komunikacione opreme, kao i proizvođači motornih vozila i saobraćajnih sredstava bili su efikasniji nego lanjskog marta, ali i čitavog prvog tromesečja 2001. godine.

U centralnoj Srbiji industrijska proizvodnja u martu porasla je za 6,1, a u Vojvodini za 1,9 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek, dok se podaci za Kosovo i Metohiju ne dobijaju.

TROMESEČNI BILANS SPOLJNE TRGOVINE
(Politika, 12.04.2002)

Manji izvoz, uvoz i deficit

Ukupna spoljnotrgovinska razmena u prva tri meseca 2002. godine vredela je milijardu i 649 miliona dolara, što je za 5,1 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, od početka januara do kraja marta naša preduzeća su izvezla proizvode u vrednosti 445 miliona dolara, a uvezla robu vrednu milijardu i 204 miliona dolara. Ukupna vrednost našeg robnog izvoza u prvom tromesečju bila je manja za 3,3, a uvoza za 5,8 procenata.

Ovogodišnji spoljnotrgovinski deficit u prvom tromesečju od 758 miliona dolara, manji je za 7,1 odsto, dok je pokrivenost uvoza izvozom veća za jedan procenat u poređenju sa istim periodom 2001. godine.

Naš robni izvoz u martu vredan 156 miliona dolara manji je nego u istom mesecu prošle godine za 2,2, a od februarskog je veći za 2,1 procenat. Martovski uvoz "težak" 387 miliona dolara, u poređenju sa istim prošlogodišnjim bio je manji za 22,6, a od ovogodišnjeg februarskog za 5,2 procenta, dok je pokrivenost uvoza izvozom neznatno povećana.

U našem tromesečnom izvozu na početku ove godine, uz smanjenje od 6,4 odsto, najveće je učešće reprodukcionog materijala – 262 miliona dolara, sledi roba široke potrošnje – 147 miliona, čije je učešće povećano za 5,4 odsto, dok je izvozom sredstava za rad od 35 miliona dolara njihovo učešće u tromesečnom izvozu smanjeno za 12,5 odsto.

Od početka godine za uvoz reprodukcionog materijala plaćeno je 527 miliona dolara, što je za 11,6 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

U PRVOM TROMESEČJU OVE GODINE
(Politika, 11.04.2002)

Troškovi života u Beogradu veći za 29,5 odsto

U Beogradu su u prvom tromesečju ove godine troškovi života povećani 29,5 odsto, koliko i cene na malo, u odnosu na isti period lane, saopštio je gradski Zavod za informatiku i statistiku.

Prema podacima Zavoda, najviše su povećane cene električne energije - 103,9 odsto.

Slede razne usluge, čije su cene u proseku povećane 56,3 odsto, pri čemu saobraćajnih i PTT usluga 72, a komunalnih i drugih usluga 64,2 procenta.

U prvom tromesečju predmeti za domaćinstvo bili su skuplji 47,7 odsto nego lane u istom periodu, stanarine 47, odeća 39,7, a obuća 28,5 odsto.

Cene poljoprivrednih proizvoda povećane su u proseku 25,3 odsto, pri čemu prehrambeni proizvodi 20,5, a duvan 19,9 odsto.

Industrijski proizvodi su poskupeli u proseku 23 odsto, od čega neprehrambeni 26,6, prehrambeni 19,3, a alkoholna pića 3,8 odsto.

Cene ogreva su povećane 22,5, a tečnih goriva i maziva 20,6 odsto.

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA U FEBRUARU
(Politika, 30.03.2002)

Veći izvoz - manji deficit

Ukupna spoljnotrgovinska razmena SRJ u februaru vredela je 476,9 miliona dolara. Naša preduzeća izvezla su proizvode za 135,9 miliona dolara, što je bilo za 3,9 odsto više nego u januaru. Februarski uvoz je bio "težak" 341 milion dolara, a od januarskog je manji za 17,8 procenata.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, rezultati jugoslovenske spoljnotrgovinske razmene u prva dva meseca ove godine su nešto povoljniji od ostvarenih u istom periodu 2001. Ukupna vrednost dvomesečnog izvoza od 262,4 miliona dolara veća je od lanjske za pet odsto, dok je uvoz od 744,2 miliona dolara manji od prošlogodišnjeg u januaru i februaru za 4,2 odsto.

Ukupan deficit naše robne razmene sa svetom u januaru i februaru od 481,9 miliona dolara manji je od prošlogodišnjeg u istim mesecima za 6,6 procenata. Statistika je zabeležila da je i pokrivenost uvoza izvozom u prva dva meseca ove godine od 35,3 odsto bila veća od prošlogodišnjih 33,6 procenata.

U OGLEDALU STATISTIKE
(Tanjug, 30.03.2002)

Najveće zarade u Kosjeriću, najmanje u Dimitrovgradu

Najveća prosečna februarska zarada u Srbiji zabeležena je u opštini Kosjerić - 19.106 dinara, objavljeno je u poslednjem broju "Službenog glasnika Republike Srbije".

Prema podacima Republičkog zavoda za informatiku i statistiku, u opštinama Kanjiža i Beočin prosečna zarada u februaru je iznosila oko 18.900 dinara, dok su građani opštine Dimitrovgrad imali najmanja prosečna primanja, u iznosu od oko 3.500 dinara, a slede ih stanovnici opština Bela Palanka, Lebane i Svrljig.

EKONOMIJA KROZ PRIZMU STATISTIKE
(Politika, 27.03.2002)

Virtuelni februar

Uočava se pravilo da pad cena kod nas povlači sve težu recesiju

Zahvaljujući modernom informatičkom svetu, sve oko nas je dobilo novu, virtuelnu dimenziju, što svi oni koji još misle analogno ne mogu nikako da "svare". Najbolji primer je saopštenje o porastu industrijske proizvodnje od 4,2 odsto u februaru.

Doduše, sudeći po mnogo epizoda sa domaće privredne scene, sve je teže objasniti u kom svetu uopšte živimo. Na primer, s obzirom na veliki broj neradnih dana, za januar bi se pre moglo reći da je bio "virtuelno radan" nego za februar. Neko ko se držao logike analognog sveta mogao je biti srećan zbog relativno niske januarske inflacije, merene cenama na malo, od svega 0,7 odsto. Na žalost, to je bio potpuno virtuelan podatak. A njegova osnova u realnom svetu je bila nevesela istina o padu industrijske proizvodnje od čak 17 odsto. – Jevtinoća od 0,7 odsto je holivudska bajka. A predstava opšte jevtinoće kod privrede u kolapsu usrećuje samo one koji veruju u te bajke.

Šta, međutim, ima virtuelnog u februarskom porastu proizvodnje? Ukratko, odgovor glasi: februarski porast proizvodnje od 4,2 odsto u odnosu na januar mesec realnu dimenziju dobija tek uz podatak da je u odnosu na isti mesec lane proizvodnja u padu za 4,9 odsto. A kada se pogleda šta se događa od početka godine, vidi se da je proizvodnja potonula čak za 5,5 odsto u odnosu na isti lanjski period.

Još gore je ako se februarski rast cena na malo iznad januarskog nivoa poveže sa pomenutim rastom proizvodnje od 4,2 odsto. Zašto? Zato što se uočava pravilo da pad cena kod nas povlači sve težu recesiju i neverovatan galop neprijatnih rekorda – od gubljenja dela društvenog proizvoda i pada proizvodnje, preko gašenja radnih mesta, do porasta broja nezaposlenih. To pokazuje rekordni skok nezaposlenosti sa 24,6 odsto (u decembru – anketa EIB) čak na 39 odsto.

To je ozbiljno upozorenje. Realno gledano, domaće firme su bez sopstvenih sredstava, između Scile (visokih kamata) i Haribde (visokih dažbina), kod ogromnih troškova zbog niske uposlenosti kapaciteta i nerentabilnog izvoza, male domaće tražnje i niske kupovne moći. U tim uslovima, povećanje cena više nije nikakvo rešenje (dokaz cene struje), pa je jedini izlaz manja proizvodnja, od čega sva ohrabrenja postaju još virtuelnija, a sva razočarenja još realnija.

Jednostavna je istina da suviše malo subvencija ili pomoći, donatorskih olakšica ili privatizacionih, odnosno investicionih prihoda, suviše sporo, direktno ili indirektno, stiže do proizvodnje, što uprkos brojnim upozorenjima ekonomske vlasti očigledno nedovoljno uvažavaju. Ali, bez novih investicija, nezaposlenost se neće smanjiti na podnošljivi nivo, kao ni prateći socijalni troškovi, pa ni povećati realna tražnja. A najopasnije bacanje prašine u oči je uveravanje da je upravo recesija najbolji dokaz uspeha tranzicije.


 

FEBRUARSKA ZARADA U SRBIJI
(Tanjug)

Prosečno 7924 dinara

Prosečna zarada isplaćena u Srbiji u februaru iznosi 7924 dinara, objavio je Republički zavod za informatiku i statistiku u najnovijem "Službenom glasniku".

Prema statističkim podacima, povećanje zarade u odnosu na januar je 6,58 odsto, pri čemu je povećanje u privredi bilo 7,64 odsto (februarski prosek 7548 dinara), a u vanprivredi 3,85 odsto (u februaru je isplaćeno prosečno 9110 dinara).

Prosečna zarada sa porezom i doprinosima u februar je bila 11.410 dinara, navodi se u podacima Republičkog zavoda za statistiku.

RAČUN ZA STRUJU KOD NAS I U EU
(Politika, 27.03.2002)

EPS obmanjuje potrošače
Izvor: Glas Javnosti 29. Mar 2002

Tomislav Milisavljević, saradnik IZIT-a, istakao je da je računicom da 300 kilovata struje kod nas košta 4,6 evra, a u Italiji 69 evra EPS obmanuo potrošače, jer su ukalkulisane najniže cene struje, potrošene u zelenoj zoni. Kalkulaciju je trebalo izvesti, uzimajući u obzir bar prosečne cene struje, posebno i zbog toga što najmanji broj potrošača plaća struju u zelenoj tarifi. Najveće količine isporučene električne energije naplaćuje se po cenama iz plave i crvene zone. Tako, kaže Milisavljević, 300 kilovata u crvenoj zoni košta 33,3 evra. Kada bi se u kalkulaciju unela zimska cena struje i napravljena korektna računica, struja ne bi trebalo da poskupi u dogledno vreme, zaključio je Milisavljević.

U Srbiji 4,6, u Italiji 69 evra

Ovoliku sumu mesečno treba izdvojiti za utrošenih 300 kilovat sati. Razlike ogromne u računima ali i u platama

Mesečni račun za utrošenih 300 kilovat-sati domaćinstvo u Srbiji plaća bar pet puta manje od porodica u zemljama Evropske unije. Za ovoliku potrošnju električne energije domaći potrošači, prema podacima iz Elektroprivrede Srbije, treba da izdvoje 4,6 evra, u Finskoj ovaj račun, primera radi, "teži" 23,7, u Francuskoj 40, u Belgiji 54,9 a u Italiji čak 69 evra.

Razlike u računima su, očigledno, ogromne. Baš kao i razlike u platama. Sigurno je da naši potrošači nikako ne bi mogli da "izađu na kraj" sa cenom kilovat sata koja važi u, recimo, Italiji ili Belgiji. Na sreću, sudeći prema planovima nadležnih, takvi cenovnici još ne "kucaju na naša vrata". Poskupljenje struje će, objašnjavaju, ići postepeno – uz vođenje računa o platežnim mogućnostima građana. Istina, oni koji se greju na struju, već su platili paprene račune, mnogi – veće od prosečne plate u Srbiji.

Poprilične razlike, kada se porede naša i domaćinstva u zemljama Evropske unije, postoje i u nivou potrošnje struje. U Srbiji, naime, prosečna porodica godišnje troši više od 5.000 kilovat-sati a u zemljama EU oko 3.500 kilovat-sati, sa izuzetkom Italije i Portugalije gde je čak i manja. Zbog toga se u pravljenju ove računice, kažu u EPS-u, i pošlo od računa za 300 kilovat sati. Istina, valja pomenuti i to da, za razliku od potrošača u zemljama Evropske unije, mnoga domaćinstva u Srbiji nemaju drugog rešenja nego da se – greju na struju. U svetu je drugačije.

U Italiji, primera radi, domaćinstva gas troše kako za kuvanje tako i za grejanje stana i vode. Najskuplji električni aparati su oni koji troše manje struje, ali se zbog skupog kilovat-sata isplati njihova kupovina. Ova investicija se, naime, vraća kroz manju potrošnju struje. Mesečni račun za gas utrošen na grejanje, koji potrošači plaćaju pola godine, iznosi oko 100 evra. Na drugoj strani, za ovaj energent, potrošen na kuvanje i grejanje vode, domaćinstva tokom cele godine mesečno izdvajaju nešto više od 20 evra.

Sve ove potrebe naša domaćinstva podmiruju pretežno električnom energijom, a poslednjih godina među domaćim potrošačima sve su popularniji i rashladni uređaji koji se u svetu koriste veoma racionalno i to iz samo jednog razloga – zato što "gutaju" poprilične količine električne energije.

STATISTIKA ZA FEBRUAR

























ŠTA KAŽU STATISTIČARI ZA JANUAR

Cene porasle za jedan odsto

Cene na malo su u februaru ove godine povećane za jedan odsto u odnosu na prethodni mesec, pokazuju najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku koje je na jučerašnjoj konferenciji za novinare saopštio mr Dragi Stojiljković, pomoćnik direktora Zavoda.

Posmatrano po grupama proizvoda i usluga, najviše su povećane cene usluga, čiji je rast iznosio 3,6 odsto. Na rast cena usluga uticala su poskupljenja komunalnih usluga (prosečno su cene povećane za 17,9 odsto). Skuplji su voda za domaćinstvo, iznošenje smeća i grejanje. Osim toga, u okviru usluga poskupele su mesečne uplate za đački i studentski dom i cene prevoza putnika železnicom.

Prema podacima savezne statistike, cene duvana veće su za 0,9 odsto, poljoprivredni proizvodi su skuplji za 0,8 odsto, a cene pića su povećana za 0,5 odsto, a industrijski prehrambeni proizvodi skuplji su za 0,4 odsto. Samo su cene industrijskih neprehrambenih proizvoda ostale na istom nivou kao prethodnog meseca.

Kako su evidentirali statističari, troškovi života su u februaru ove godine veći za 1,1 odsto u odnosu na januar, a u odnosu na decembar povećani su za 0,8 odsto.

Jevtinija potrošačka korpa (Tanjug)

Vrednost potrošačke korpe za četvoročlano domaćinstvo iznosila je u januaru 10.943 dinara i bila je niža 3,5 odsto nego u decembru, saopštio je juče Savezni zavod za statistiku.

Najviše su snižene cene svinjskog i pilećeg mesa – svinjsko meso s kostima pojeftinilo je 16,5 odsto, bez kostiju 15,8, a pileće 15,7 odsto. Kilogram svinjskog mesa s kostima koštao je 213,67, bez kostiju 240,38, a piletine 129,22 dinara.

Cena junećeg mesa bez kostiju niža je 14,3, juneće džigerice 10,9, viršli 2,2, čajne kobasice 5,3, sveže pastrmke 13,1 odsto, dok su suva svinjska rebra jeftinija 0,5, a suve svinjske slanine 3,1 odsto.

Kad je reč o povrću, najviše je pojeftinio zamrznuti grašak – 12, 2, dok je konzervisani krastavac jeftiniji 2,5 odsto.

Sveže voće i povrće je poskupelo, a najviše sladak kupus – 39,5 i šargarepa – 30 odsto.

Najveće izdatke u januaru četvoročlano domaćinstvo je imalo za hleb – 884 dinara i za mleko – 693 dinara.

Za dva kilograma kačkavalja trebalo je platiti 606, za 15 litara jogurta 556, za četiri kilograma piletine 517, za dva kilograma mesa s kostima 427, za kilogram čajne kobasice 453 dinara.

Januarska penzija niža 12,07 odsto (Tanjug)

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je juče da će naredna, januarska penzija, biti niža od decembarske 12,07 odsto, zbog pada zarada u Srbiji.

Prosečan iznos decembarske penzije iznosio je 6.760 dinara, saopštio je fond PIO.

U skladu sa izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranja, promena u načinu obračuna penzije stupiće na snagu 1. aprila ove godine, kada će penzije biti usklađivane prema visini zarada zaposlenih i rastu troškovi života.

Prema tome, januarska, februarska i martovska penzija biće obračunate po sada važećem sistemu.

Fond PIO je najavio da će isplata drugog dela decembarskih penzija verovatno početi krajem ove sedmice.