Provizija 0,5 odsto

Za prodaju obveznica plaćaju se troškovi, odnosno provizija brokeru, berzi i Centralnom registru, a to će se posle prodaje obveznica oduzeti od ostvarene prodajne cene. Ukupna provizija, po rečima guvernera, iznosiće 0,5 odsto, jer se želi da ovaj trošak bude što manji.

Nalog

Važno je znati da za svaku vrstu obveznica građani treba da popune poseban nalog. Za obveznice serije A, koje dospevaju 31. maja 2002. jedan, drugi za obveznice iste serije koje dospevaju 31.maja naredne godine i treći za obveznice koje dospevaju istog datuma 2004. godine. Pošto se kuponi obveznica serije B ne mogu odvojeno prodati na berzi, već svi odjednom, za njih se popunjava jedan nalog.

Kako od ponedeljka, 19 novembra, građani mogu prodavati obveznice stare devizne štednje ?

Najsigurnije na berzi

Vlasnik obveznica određuje željenu cenu i one će biti prodate samo po toj ili višoje ceni

Najsigurnije na berzi- Od ponedeljka, 19 novembra, počeće trgovina obveznicama stare devizne štednje na Beogradskoj berzi, a da bi građani tu svoju štednju mogli da prodaju na berzi moraće, predhodno da je zamene za obveznice, koje glase na donosioca i mogu se nositi sa sobom ili ostaviti na čuvanje NBJ.

Bez obzira za šta se odluče, i kad obveznice zadržavaju kod sebe i kada ih daju na čuvanje u Centralni registar, građani sa njima slobodno raspolažu i mogu ih bez dodatnih troškova ustupiti, pokloniti, prodati ili koristiti za propisima predviđena plaćanja.

Obveznice se za sada mogu dobiti u vrednosti do 9.310 maraka, po svakoj štednoj knjižici. Kako se ističe u prospektu koji je objavila NBJ, pošto je u vrednosti obveznica sadržana i kamata od 2 odsto godišnje, to znači da će vlasnici štednje, odnosno obveznica dobiti 9.310 maraka, ali će sa njihovog štednog uloga biti skinuto oko 8.300 maraka, zavisno od dana preuzimanja obveznica.

Inače, izdate su dve serije, pri čemu obveznice iz serije A, u vrednosti od 2.310 maraka dospevaju u celini svakog 31. maja 2002, 2003. i 2004 godine i ove obveznice nemaju kupone. Obveznice serije B, u vrednosti od 7.000 maraka, dospevaju na svakih šest meseci od 2005. do 2011. godine i one imaju 14 kupona, koji dospevaju za naplatu svakih šest meseci.

Ukoliko građani odluče da obveznice prodaju na berzi, moraju da zaključe ugovor sa berzanskim posrednikom, a sve filijale ZOP-a i banke imaće istaknute liste brokera kojima je berza izdala dozvolu da mogu da se bave tim poslom. Sa njim se potpisuje i zaključuje ugovor o trgovini na berzi, a NBJ naglašava da izbor brokera građane ne dovodi ni u kakav rizik da izgube svoj novac.

Zatim, vlasnik svoje obveznice namenjene prodaji mora da deponuje, predajući na šalteru banke ili ZOP-a obveznice ili izvod koji je dobio od Centralnog registra ukoliko ih je poverio na čuvanje, i najzad moraće da otvori novi devizni račun na koji će se uplaćivati marke, a kasnije evro, koje će dobiti kada broker obveznice proda na berzi.

Ono što je bitno jeste da građanin, u nalogu koji popunjava, odlučuje po kojoj ceni želi da broker proda njegove obveznice i one će biti prodate samo po toj ili višoj ceni. Ukoliko se željena cena ne postigne u trgovini na berzi, obveznice neće biti prodate, a o prometu i postignutim cenama, prema obećanjima guvernera, dnevno će se objavljivati informacije u medijima. Nalog za prodaju se može povući, odnosno prodaja obveznica se može zaustaviti, vlasnik može izabrati da on važi samo jedan dan, a najduži rok trajanja mu je 30 dana.

Ako, i kada obveznice budu prodate, broker će obavestiti njihovog vlasnika o tome koliko je obveznica i po kojoj ceni prodao i koliki iznos deviza može da podigne sa svog deviznog računa. Ukoliko želi, građanin umesto deviza može da podigne i dinare.